Галилео (навигациони систем)
Галилео је глобални сателитски навигациони и тајминг систем под цивилном контролом (европске GNSS).[1] Галилео треба да на глобалном нивоу даје податке о позицији и сличан је америчком GPS систему, руском GLONASS систему и кинеском COMPASS систему.
Као седиште агенције за европски GNSS изабран је Праг, главни град Чешке.[2] До 2014. године је трајао пренос опреме као и селидба запослених из Брисела у Праг.
Историја
[уреди | уреди извор]Галилео је први заједнички пројекат Европске заједнице (EU) и Европске свемирске агенције (ESA). Финансирање развојног дела пројекта преузимају обе организације подједнако. 27. маја 2003. године, земље чланице ESA су се договориле о финансирању.
Следеће земље ван Европске заједнице учествују у пројекту:
- Кина учествује са 280 милиона евра у пројекту; заједнички тренинг центар за сателитску навигацију отворен је на универзитету у Пекингу.[3]
- Индија 2005. године склопљен договор о сарадњи.[4]
- Израел[5]
- Мароко[6]
- Саудијска Арабија[7]
- Швајцарска (Чланица ESA) са почетних 30 милиона евра и доставом (Преко некадашњег предузећа Temex)[8] Рубидиум и водиник-атомски сат за прва четири сателит.[9]
- Норвешка (Чланица ESA)
- Јужна Кореја[10]
- Украјина[11]
Следеће земље преговарају о сарадњи:
- Аргентина
- Аустралија
- Бразил
- Чиле
- Канада
- Малезија
- Мексико
- Русија лансирала је 21. октобра 2011. прва два Галилео-сателита са Сојус ракетом из европског свемирског центра у француској.l[12]
Сједињене Америчке Државе су скептичне према Галилео пројекту углавном због опасности о војној злоупотреби система. Могућност о утиску Галилеа на Амерички NAVSTAR-GPS-систем је доказан као немогуће.
Техничка основа
[уреди | уреди извор]Галилео функционише са 30 сателита(27 плус 3 сателита која су спремна за рад у случају да неки престане да функционише), која надлећу земљу на висини од 23.260 km са брзином од 3,6 km/s, и мрежом земаљских станица које контролишу сателите. Уређаји са пријемником за навигационе системе, као што су паметни телефони, могу да одреде своју позицију са тачношћу од 4 m.
Галилео је на почекту конципиран само за цивилне сврхе, али је од стране Европског парламента у јулу 2008. године одлучено да се користи и за операције које су везане за Европску сигурност и одбрамбену политику (ESVP).[13]
Поставка сателита
[уреди | уреди извор]Планирано је 30 сателита који би кружили око Земље на 3 нивоа под Инклинацијом од 56°. Предвиђено је да по нивоу буде 9 сателита плус 1 резервни сателит. Имали би размак од 40° са максималним одступањем од mit 2°, што представља 1000 km. На висини од 23.222 km изнад површине земље потребно је 14 сати да се направи један круг око земље.[14]
Финансирање и трошкови
[уреди | уреди извор]Питање финансирања је решено 24. новембра 2007. године. Финансира се углавном из уштеђевина од ЕУ-аграрног сектора.[15]
До 2007. године инвестирано је 1,5 милијарди евра. За завршне фазе до 2013. године планирано је 3,4 милијарде евра из ЕУ-буџета.[16] Према провери ЕУ-комисије из 2011. године трошкови ће порасти на 5,3 милијарде евра до 2020. године.
Галилео сателити
[уреди | уреди извор]Еу-комисија је 7. јануара 2010. године од немаčке свемирске фирме OHB Technology, Бремен, наручила 14 сателита у износу од 566 милиона евра.[17]
Произвођаћ: EADS Astrium Почетна маса: 640 kg Пеформансе: 1,4 kW Величина: 3,02 m × 1,58 m × 1,59 m Термин лансирања: 21. октобар 2011 (IOV 1,2), 12. октобар 2012 (IOV 3,4) Носач: Сојус ракета Животни век: Више од 12 година Соларни панели: 14,5 m
- Galileo 1—22 Satellit
Произвођач: OHB System AG, Корисна носивост: Surrey Satellite Technology[20] Почетна маса: 680 kg Пеформанси: 1,5 kW Величина: 2,7 m × 1,2 m × 1,1 m Термин лансирања: 2014 Носач: Сојус ракета, Аријана 5 Животни век: Више од 12 година Соларни панели: 14,8 m
Сигнал
[уреди | уреди извор]Галилео користи заједно са GPS фреквенцијски опсег L1 1575,42 MHz и L5 1176,45 MHz. Опсег L2 1227,6 MHz расположив је искључиво GPS-у, за галилео је E6 1278,75 MHz.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Art. 2 Коорпорацијски договор о глобалном цивилном сателитском навигационом систему(GNSS)између Европске заједнице, тј. њеним државама чланице и украјине склопљен 1. децембра 2005. године.
- ^ Prag wird Hauptsitz für Satellitennavigationssystem Galileo. Архивирано 2012-08-01 на сајту Archive.today In: www.freiepresse.de, 27. Januar 2012,abgerufen am 27. Januar 2012
- ^ BBC: China joins EU's satellite network 19. September 2003
- ^ europa.eu: GALILEO-Gemeinde weitet sich aus: EU und Indien unterzeichnen Übereinkommen 7. September 2005
- ^ europa.eu: EU und Israel besiegeln Vereinbarung zu GALILEO 14. Juli 2004
- ^ europa.eu: EU und Marokko besiegeln Vereinbarung zu GALILEO 12. Dezember 2006
- ^ FAZ: Die Testphase für Galileo beginnt 28. Dezember 2005
- ^ Temex S.A.W.. In: moneyhouse.ch, abgerufen am 10. Oktober 2014.
- ^ swissinfo.org: Архивирано [Date missing] на сајту swissinfo.org [Error: unknown archive URL]
- ^ Heise online: Südkorea beteiligt sich am europäischen Satellitennavigationssystem Galileo 13. Januar 2006
- ^ europa.eu: EU und Ukraine unterzeichnen Abkommen über GALILEO 14. Juli 2004
- ^ Heise online: Russland bringt sich bei Galileo ins Spiel 18. Mai 2007
- ^ Heise online: „EU-Parlament segnet militärische Nutzung von Galileo ab” — pmz/c't — 10. Juli 2008
- ^ „How to build up a constellation of 30 navigation satellites” (на језику: englisch). ESA. 2007-07-17. Приступљено 2009-11-27.
- ^ Архивирано [Date missing] на сајту netzeitung.de [Error: unknown archive URL]
- ^ EU: Galileo project in deep 'crisis'. CNN. 8 May 2007
- ^ EU-Kommission vergibt Aufträge für Galileo NZZ Online, 7. Januar 2010
- ^ Gunter Krebs (2011-12-20). „Galileo-IOV PFM, FM2, FM3, FM4”. Gunter's Space Page (на језику: englisch). Приступљено 2012-01-31.
- ^ ESA (20. Juli 2011). „Galileo wird überraschend billiger” (PDF; 57 kB) (на језику: englisch). ESA. Приступљено 15. September 2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=
(помоћ) - ^ Gunter Krebs (2012-02-03). „Galileo-FOC FM1, …, FM22”. Gunter's Space Page (на језику: englisch). Приступљено 2012-02-04.
Литература
[уреди | уреди извор]- The Galileo Project — Galileo Design consolidation, European Commission, 2003
- Guenter W. Hein, Jeremie Godet, et al.: Status of Galileo Frequency and Signal Design, Proc. ION GPS 2002.
- Dee Ann Divis: Military role for Galileo emerges. GPS World, May 2002, Vol. 13, No. 5, p. 10.
- Dr Richard North: Galileo — The Military and Political Dimensions. 2004.
- Mendizabal, Jaizki; Berenguer, Roc; Melendez, Juan (2009). GPS and Galileo. McGraw Hill. ISBN 978-0-07-159869-9.