Гвичин
Гвичини (или Кучин, Динџи Жу, Лоучо, Тукуд) су атабаскански народ, староседеоци су крајњег северозапада Северне Америке. Насељавају америчку државу Аљаску и канадске територије Јукон и Северозападне територије.
Гвичини су познати по изради крпља, кануа од брезове коре и одеће од коже карибуа. Данас се економија Гвичина заснива на лову (лос, карибу), риболову (лосос) и сезонским пословима.
Име
[уреди | уреди извор]Кучин и Гвичин се може превести као „онај који станује” или „становник области”. Французи су Гвичине називали именима Лоучо (фр. Loucheux) и Тукуд (фр. Tukudh), а ова имена су употребљавали и англикански мисионари. Сами Гвичини су себе називали Динџи Жу (енгл. Dinjii Zhuu). Динџи Жу буквално значи „мали народ”, фигуративно се односи на све „Индијанце”, не само на Гвичине.
Гвичински језик
[уреди | уреди извор]Гвичински језик припада централноаљаско-јуконској подгрупи северноатабасканских језика. Свако гвичинско село има свој дијалекат, идиоме и изразе.
Дијалекти гвичинског језика се групишу у две групе дијалеката:
- источна група;
- западна група.
Граница ове две групе дијалеката приближно одговара граници између Канаде и Америке.
Око 300 Гвичина са Аљаске говори гвичинским.[1] Међутим, према УНЕСКО-овом „Интерактивном атласу светских језика у опасности”, гвичински језик је озбиљно угрожен језик и има мање од 150 говорника на Аљасци и 250 у северозападној Канади који течно говоре гвичинским.
Гвичинска племена
[уреди | уреди извор]Почетком XX века Гвичини су се делили на следеће групе:
- Источни Гвичини:
- Западни Гвичини:
- Дранџик (енгл. Draanjik) — око река Блек Рив`р и Салм`н;
- Гвичјаа (енгл. Gwichyaa) — долина реке Јукон источно од реке Шандалар;
- Ницаии (енгл. Neetsaii) — басен реке Шандалар;
- Дихаии (енгл. Di’haii) — западно и северозападно од реке Шандалар (око 1850. Ескими Инупијати су их практично уништили, остатке су асимиловали Нецаи);
- Вашраии ку (енгл. Vashraii Khoo)
- Денду (енгл. Denduu) — планине јужно од горњег тока реке Б`рч Крик.
Поред њих, помињу се још и следеће групе: Шу Дранџик (енгл. Shoo Draanjik), Китлит (енгл. K’iitl’it), Титсии (енгл. Teetsii), Танан (енгл. Tanan), Данџит ханлаии (енгл. Danzhit Hanlaii), Нитат (енгл. Nihtat) и Едитат (енгл. Ehdiitat).
Гвичинска насеља
[уреди | уреди извор]Око 9.000 Гвичина[2] живи у 15 малих насеља у Јукону, Северозападним територијама и северној Аљасци:
- Аљаска (САД):
- Јукон (Канада):[3]
- Олд Кроу („Вунтут Гвичин прва нација”)
- Северозападне територије (Канада):[3]
- Инувик („Нитат Гвичин нација”)
- Аклавик („Едиитат Гвичин нација”)
- Форт Мекферсон (или Титлит жи) („Титлит Гвичин нација”)
- Тсигечик (енгл. Tsiigehtchic, раније Арктик Ред Рив`р) („Гвичја Гвичин нација”)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Gwich'in”. Alaska Native Language Center. University of Alaska, Fairbanks. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015.
- ^ "Gwich'in Council International." Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2018) 2010. Приступљено 10. 10. 2012.
- ^ а б в г д ђ е ж „Gwichʼin”. The Canadian Encyclopedia.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дзенискевич Г. И. Атапаски Аляски. Очерки материальной и духовной культуры. Конец XVII — начало XX века. Л., 1987.
- Campisi J. The Neets’aii Gwich’in in the Twentieth Century // Anthropology, history, and American Indians: Essays in honor of William Curtis Sturtevant. Smithsonian Contributions to Anthropology, M.L. Merrill and I. Goddard, editors. Wash., 2002. N 44.
- Osgood C. Contribution to the Kutchin. New Haven, 1936.
- Slobodin R. Kutchin // Handbook of North American Indians: Subarctic. Washington, 1981. Vol. 6.