Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића
| Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића | |
|---|---|
 Предње корице књиге из 2016. године | |
| Настанак | |
| Аутор | др Живка Крњаја |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | монографија |
| Тема | Учешће, заједница праксе, дељење одговорности, критичко преиспитивање, колаборација |
| Издавање | |
| Издавач | Институт за педагогију и андрагогију |
| Број страница | 200 |
| Превод | |
| Датум издавања | 2016. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-82019-97-8 |
Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића је научна монографија редовне професорке Филозофског факултета Универзитета у Београду Живке Крњаје,[1] објављена 2016. године.[2] Представља трећу књигу као резултат истраживања квалитета предшколског васпитања на пројекту „Модели процењивања и стратегије унапређивања квалитета образовања у Србији” (2011—2016), који реализује Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.[3]
О ауторки
[уреди | уреди извор]Живка Крњаја је редовни професор на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1] Професорка је на предметима из области предшколске педагогије на основним, мастер и докторским студијама и предмету Развијање и евалуација програма на основним студијама.[1] Ауторка је књига Увод у педагогију и Контекст у учењу и подучавању.[4] Коаутор је књига Од учења ка подучавању, Где станује квалитет – политика грађења квалитета у предшколском васпитању,[5] Калеидоскоп – Основе диверсификованих програма предшколског васпитања[6] и Калеидоскоп – пројектни приступ учењу.[7] Бави се проблематиком учења предшколске деце, дечјом игром и стваралаштвом, истраживањима практичара, развијањем и евалуацијом образовних програма.[8]
О књизи
[уреди | уреди извор]Монографија, према речима професорке др Драгане Павловић Бренеселовић из рецензије, нуди одговор како градити квалитет праксе утемељивањем концепта подржане насупрот свеприсутном концепту регулисане праксе, ослањајући се на полазишта критичке и социокултурне теорије и постструктурализма.[8] Ауторка нас уводи у простор сусретања истраживача и практичара у коме се гради заједничко значење релевантно и за теорију и за праксу. Књига представља водич за студенте, носиоце образовне политике, практичаре за развијање квалитетне праксе дечјег вртића, педагоге као ослонац у профилисању и реализацији њихове суштинске улоге – агенса промене у образовању, како наводи професорка др. Павловић Бренеселовић.[8] Монографија, према речима професорке др Јасмине Клеменовић из рецензије, садржи разноврсне технике и поступке намењене узајамном оснаживању практичара током процеса учења са колегама у контексту праксе чиме из темеља мења формализовано схватање професионалног развоја.[8] У фокусу је, према речима професорке др Лидије Вујичић из рецензије, практичар истраживач своје праксе, али истовремено и професионалац који има снагу за мењање праксе. Ауторка књигу започиње контекстуализацијом истраживања сагледавањем квалитета из и на основу перспективе практичара уважавајући њихове предлоге за промену праксе дечјег вртића, како би их охрабрила и помогла им да њихове иницијативе за промену добију на аргументацији и додатној јасноћи захтева. Залаже се за концепт „подржане праксе” у којој доминира „практична мудрост”, а доприноси стварању заједничке визије квалитета и генерисање заједничких циљева и принципа у грађењу квалитета кроз културу дечјег вртића као заједнице праксе, професионалну аутономију практичара, критичку рефлексију, дељење лидерства, истраживања практичара, развојну евалуацију и умрежавање, како наводи професорка др. Лидија Вујичић.[8] Ово истраживање квалитета праксе дечјег вртића је наставак истраживања квалитета предшколског васпитања везаних за истраживање политике грађења квалитета предшколског васпитања и истраживање са децом квалитета праксе дечјег вртића.[9] Циљ монографије је да се чује глас практичара о квалитету предшколског васпитања у Србији, чије се поруке везују за њихово уверење да су мало поштовани, односно да се не цени њихов „глас” и њихово познавање васпитно-образовне праксе.[9] У књизи су дати предлози за промену праксе дечјег вртића који би охрабрили практичаре и помогли им да њихове иницијативе за промену добију додатну аргументацију и јасније захтеве.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]- Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду
- Филозофски факултет Универзитета у Београду
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Запослени | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-29.
- ^ „Институт за педагогију и андрагогију - Публикације | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-29.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Gde stanuje kvalitet. Knj. 3,Razvijanje prakse dečjeg vrtića :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29.
- ^ „Živka Krnjaja - autor”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29.
- ^ Павловић Бренеселовић Д. (2020). 125 година Катедре за педагогију. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофски факултет Универзитета у Београду.
- ^ Крњаја Ж. и Павловић Бренеселовић Д. (2017). Калеидоскоп – Основе диверсификованих програма предшколског васпитања. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
- ^ Hilčenko, Slavoljub J. (2020-01-01). „Živka Krnjaja Dragana Pavlović Breneselović Kaleidoskop Projektni pristup učenju”.[мртва веза]
- ^ а б в г д Крњаја, Живка (2016). Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. ISBN 978-86-82019-97-8.
- ^ а б в Крњаја, Живка (2016). Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. стр. 3. ISBN 978-86-82019-97-8.