Географија Републике Српске
Географија Републике Српске | |
---|---|
Континент | Европа |
Регион | Јужна Европа |
Површина | 25.053 km² (.) — копно % — вода % |
Границе | Федерација Босне и Херцеговине Република Хрватска Република Србија Република Црна Гора |
Највиша тачка | Маглић 2.386 метар надморске висине |
Република Српска се налази на Балканском полуострву (географском региону југоисточне Европе).
Границе Републике Српске
[уреди | уреди извор]Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).
Географске координате крајњих тачака[1] | ||||
Страна свијета | Сјеверена географска ширина | Источна географска ширина | Општина | Насељено мјесто |
---|---|---|---|---|
Сјевер | 45° 16‘ | 16° 56‘ | Козарска Дубица | Средина ријеке Саве- 1 km сјеверозападно од Доње Градине |
Југ | 42° 33‘ | 18° 27‘ | Требиње | 5 km јужно од насеља Граб |
Исток | 44° 03‘ | 19° 38‘ | Братунац | 4 km сјевероисточно од мјеста Жлијебац |
Запад | 44° 57‘ | 16° 13‘ | Крупа на Уни | Караново Брдо код Средњег Бушевића |
Рељеф Републике Српске
[уреди | уреди извор]Географске регије Републике Српске
[уреди | уреди извор]Територија Републике Српске састоји се од двије географске цјелине, источне и западне, које су повезане у Брчко Дистрикту. На западу Републике Српске се налази дио Босанске Крајине, односно Бањалучка или Врбаска крајина, а одатле према истоку ка Семберији се простиру Посавина, Требава и Озрен. Иза планине Мајевице оивичена ријекама Савом и Дрином, се простире панонска равничарска област Семберија. Од географске области Семберија ка југозападу у правцу Источног Сарајева се простиру географске области Бирач и Романија (Сарајевско-романијска регија), односно планинске висоравни: Власеничка висораван, Гласиначка висораван и Равна Романија. Од Семберије ка југу Републике Српске у правцу Фоче се простире географска област Доње Подриње, кроз које протиче ријека Дрина. Од Вишеграда према Фочи се простире област Горње Подриње, које је на западу оивичено планином Трескавицом, а на истоку Националним парком Сутјеска. Јужно од планинског превоја Чемерно на истоку, и Калиновика (Загорје) на западу, простире се географска област Источна Херцеговина.
Планине Републике Српске
[уреди | уреди извор]У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина — Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требава, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске. Највећи планински врх у Републици Српској је Маглић, који се налази на 2.386 метара надморске висине на истоименој планини.
Највише планине и планински врхови[1] | ||
Планина | Врх | Надморска висина (m) |
---|---|---|
Маглић | Маглић | 2 386 |
Волујак | Волујак | 2 336 |
Лелија | Велика Лелија | 2 032 |
Зеленгора | Брегоч | 2 015 |
Клековача | Клековача | 1 962 |
Црвањ | Зимомор | 1 920 |
Јахорина | Огорјелица | 1 916 |
Виторог | Велики Виторог | 1 906 |
Бјелашница | Бјелашница | 1 867 |
Баба | Дјед | 1 737 |
Звијезда | Велики Столац | 1 673 |
Романија | Велики Лупоглав | 1 652 |
Требевић | Требевић | 1 627 |
Јавор | Велики Жеп | 1 537 |
Ријеке Републике Српске
[уреди | уреди извор]Највеће ријеке Републике Српске су Сава и Дрина, које припадају црноморском ријечном сливу. Све мање ријеке у Републици Српској, осим оних на подручју Источне Херцеговине, припадају дринском и савском ријечном сливу. Све воде јужно од планинског превоја Чемерно, на подручју Источне Херцеговине припадају јадранском ријечном сливу. Поред Дрине и Саве, веће ријеке у Републици Српској су Врбас, Босна и Требишњица.
Језера Републике Српске
[уреди | уреди извор]Највеће језеро Републике Српске је Билећко језеро. Билећко језеро је највеће вјештачко језеро на Балканском полуострву.
Поља Републике Српске
[уреди | уреди извор]Највећа поља на западу Републике Српске су Лијевче поље, Приједорско поље и Кнешпоље.
Крашка поља Републике Српске
[уреди | уреди извор]Крашка поља Републике Српске се налазе у југозападном дијелу, односно у географској регији Источне Херцеговине: Билећко поље, Љубињско поље, Гатачко поље, Дабарско поље, Невесињско поље, Планско поље, Попово поље и Фатничко поље.
Пећине Републике Српске
[уреди | уреди извор]Најдужа пећина Републике Српске са укупном дужином свих подземних канала од 2.800 метара је Велика пећина. Једина пећина у Републици Српској која је оспособљена за туристичке посјете је пећина Орловача у општини Пале. Највећи ледени подземни објекат у Републици Српској је јама Ледана у општини Рибник. Станиште највеће колоније слијепих мишева у Републици Српској се налази у пећини Мишарица код Бањалуке. Једина пећина на територији Републике Српске која се користи као сакрални објeкат, односно за службе Српске православне цркве је Павлова пећина.
Национални паркови Републике Српске
[уреди | уреди извор]Република Српска има два национална парка. Национални парк Козара се налази на западу Републике Српске, а национални парк Сутјеска се налази на истоку Републике Српске у Горњем Подрињу. У Националном парку Сутјеска се налази Перућица, једна од посљедњих прашума у Европи.
Пољопривредно земљиште, као један од стратешких потенцијала, представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је веома различита. Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.
Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по становнику, а то је изнад светског просјека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, затим пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. Рационалним коришћењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктурирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућности производње значајних вишкова за тржиште.
Шумски комплекс је одувијек представљао национално богатство и један од основних потенцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100.000 ha, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и веома изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан приступ у искориштавању овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумски простори су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и у значају његовог екосистема, што само додатно утиче на захтјев што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.
Хидро-климатски услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат различитих географских фактора који се преплићу на геопростору Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских типова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална, континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће, индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће надокнадити интервенцијом човјека.
Својим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском, аграрном и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површина, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана са укупном инсталисаном снагом од око 1.340 MW, што је недовољно за потребе привреде и становништва.
Посебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне и термално-минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске, и то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама од 1000 до 3.000 m са температуром између 80° и 150 °C. На бази тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице, Губер и Вилина Влас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког потенцијала би требало да услиједи тек у догледно вријеме.
Рудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина, могуће их је груписати на енергетске сировине (мрки угаљ и лигнит): Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина; метално-минералне сировине (руда гвожђа, боксита, олова и цинка): Љубија, Омарска, Милићи, околина Мркоњић-Града, Љубиње и Сребреница; неметалне минералне сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен): лежишта и локалитети експлоатације су просторно веома раширена.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Република Српска у бројкама”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ „[[Просторни план Републике Српске]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 06. 2011. г. Приступљено 17. 12. 2010. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Лиретура
[уреди | уреди извор]- Портал Републике Српске: Географија Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2013) (језик: српски)
- Влада Републике Српске: Географија Републике Српске (језик: српски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Заштита спелеолошких објеката Републике Српске (језик: српски)
- Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Језера у Републици Српској (језик: српски)
- Хидрометеоролошки завод Републике Српске: Језера у Републици Српској (језик: српски)