Георгије Поповић (иконописац)
Георгије Поповић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1784. |
| Датум смрти | 1847. |
Георгије Поповић (1784—1847)[1] био је иконописац из Великог Бечкерека
Биографија
[уреди | уреди извор]Припада сликарској "династији" Поповић из Великог Бечкерека.[2] Син је молера Теодора и брат академског сликара Јефтимија.
Учио се у сликарској радионици[3] свог оца у Великом Бечкереку, а и код много познатијег презимењака, суграђанина Димитрија Поповића. Претпоставља се да је 1804. године уписао бечку Уметничку академију. Припада уметничкој епохи барока.
Прво је 1808. године урадио иконостас у православном храму у Банатској Кањижи (данас Нови Кнежевац).[4] Осликао је потом (наставио рад Димитрија Поповића), градску Успенску цркву у родном граду, 1815. године.[5]
Био је 1810. године претплатник једне књиге у Бечкереку, као живописац заједно са Марком Константиновићем билдхауером (вајаром).[6]
Дело
[уреди | уреди извор]- Чента, иконостас у цркви, 1810-1811. године
- Нови Кнежевац, иконостас
- Баранда, 1814.
- Ада, 1820.
- Нештин, 1824.
- Беодра, иконостас
- Велики Бечкерек, иконостас Успенске цркве 1815. године
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Протојереј ставрофор Милош А. Поповић. "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
- ^ "Тај дивни колорит гражданства", каталог изложбе, Зрењанин 2009.
- ^ Јелена Кнежевић: "Димитрије Поповић 1738-1796.", Зрењанин 2001.
- ^ "Зрењанин", монографија града, Зрењанин 1966.
- ^ "Зборник Матице српске за ликовне уметности", Нови Сад 1977.
- ^ "Млади Робинзон...", превео Јоаким Вујић, Будим 1810.