Пређи на садржај

Герман Титов

С Википедије, слободне енциклопедије
герман титов
Герман Титов (1962)
Лични подаци
Датум рођења(1935-09-11)11. септембар 1935.
Место рођењаПолковниково, Алтајски крај, РСФСР,  СССР
Датум смрти20. септембар 2000.(2000-09-20) (65 год.)
Место смртиМосква, Русија
Професијакосмонаут
Деловање
Члан КПСС од1961.
СлужбаСовјетска армија
Чингенерал-пуковник
Херој
Херој СССР од9. августа 1961.

Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Октобарске револуције
Орден Октобарске револуције
Орден црвене заставе за рад
Орден црвене заставе за рад
Лењинова награда
Лењинова награда
страна одликовања:
Херој социјалистичког рада (Бугарска)
Херој социјалистичког рада (Бугарска)
Херој Народне Републике Монголије
Херој Народне Републике Монголије
Орден Сухабатора
Орден Сухабатора
Орден Георги Димитрова
Орден Георги Димитрова
Орден југословенске звезде с лентом Орден југословенске заставе с лентом

Герман Степанович Титов (рус. Герман Степанович Титов; Полковниково, 11. септембар 1935Москва, 20. септембар 2000) совјетски космонаут, трећи човек у космосу и други у Земљиној орбити и Херој Совјетског Савеза.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Герман Титов је рођен 11. септембра 1935. године у једном селу у близини места Полковниково, у Алтајском крају. Завршио је Стаљинградску војно-авијацијску школу. После дипломирања, као пилот-ваздухопловац, он је 1960. године изабран за обуку космонаута. Августа 1960. године изабран је за пилота друге космичке летелице „Восток-2“. У ноћи 6/7. августа завршио се Германов космички лет дуг преко 700.000 km, који је трајао 1 дан и 1 час. Герман је у свом лету 17 пута облетео око Земље. Његов позивни знак у овом лету био је „Орао“ (рус. Орёл). Спустио се у месту Красни Кут у Саратовској области.

Након свемирских летова, Титов је радио на разним високим положајима у совјетском свемирском програму, све до пензионисања 1992. године. Био је члан Комунистичке партије Совјетског Савеза од 1961. и депутат Врховног совјета Совјетског Савеза, од 1962. до 1970. године. После распада Совјетског Савеза, постао је члан Комунистичке партије Руске федерације и као њен кандидат биран је за члан првог (1993) и другог (1995) сазива Државне думе Руске федерације.

Умро је од срчаног удара 20. септембра 2000. године у Москви. Сахрањен је на гробљу Новодевичје у Москви.

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Герман Титов одликован је многобројним совјетским и страним одликовањима. Указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза од 9. августа 1961. године „за успешно спровођење свемирских летова и приказивање храбрости“ проглашен је Херојем Совјетског Савеза. Такође је и носилац два Ордена Лењина (17. јун и 9. август 1961), Ордена црвене заставе за рад (15. јануар 1976) и Ордена Октобарске револуције (21. фебруар 1985).

Фото галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Titov, German Stepanovič”. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 25. 1. 2019. 
  2. ^ „Легенда о Герману Титову: Први човек који је дремао у свемиру (видео)”. Sputnik. Приступљено 25. 1. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]