Гибралтарци
 Застава Гибралтара | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| око 40.000[1][2] | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Гибралтар | 23.757+[3] |
 Уједињено Краљевство | 11.870+[1] |
 Шпанија | ~3.000[2] |
 САД | 570[1] |
| Остале државе | 905[1] |
| Језици | |
| енглески језик, шпански језик | |
| Религија | |
| Доминира католицизам | |
| Сродне етничке групе | |
| Шпанци, Андалужани, Каталонци, Италијани, Португалци, Јевреји (Сефарди), Малтежани, Британци, Арапи | |
Гибралтарци (колоквијално Љанитоси) у ширем смислу представљају становнике британске територије Гибралтар која се налази на крајњем југу Шпаније, док у ужем смислу представљају мали германски народ који претежно живи на Гибралтару. Гибралтараца има укупно око 40.000, од тога око 24.000 на Гибралтару, 12.000 у Уједињеном Краљевству и 3.000 у Шпанији. Већином су католичке вере, али има и припадника протестантизма (англиканизам, методизам). Говоре енглеским језиком (британски дијалект), који спада у германску групу индоевропске породице језика, и шпанским језиком, који спада у романску групу.
Порекло
[уреди | уреди извор]Неки Гибралтарци су расна и културна мешавина многих имиграната који су дошли на Гибралтарски камен пре око 300 година. Они су потомци економских имиграната који су дошли на територију Гибралтара за време Англо-холандске силе (1704. година). Сви али 70 од 4.000 припадника су побегли у Кампо де Гибралтар.[4]
| Оцена | Порекло | Пропорција породичних имена у процентима[5] |
|---|---|---|
| 1 | Британско | 27% |
| 2 | Шпанско (не укључује Менорчане) | 24% |
| 3 | Италијанско | 19% |
| 4 | Португалско | 11% |
| 5 | Малтежанско | 8% |
| 6 | Јеврејско | 3% |
| 7 | Менорчанско | 2% |
| 8 | Остало | 4% |
Религија
[уреди | уреди извор]Највећи број верника припада католичкој цркви (78% становништва). Протестанти чине око 7% становништва и они су углавном припадници цркве Енглеске.[6] Затим следе муслимани (4%), углавном избеглице из Марока.[7] Остатак чине остали хришћани, Јевреји, Хиндуси, атеисти и неизјашњени људи.[8][9]
| Оцена | Религија | Религија у процентима[тражи се извор] |
|---|---|---|
| 1 | Католичка црква | 78.09% |
| 2 | Црква Енглеске | 6.98% |
| 3 | Ислам | 4.01% |
| 4 | Атеизам и ирелигиозност | 2.86% |
| 5 | Јудаизам | 2.12% |
| 6 | Хиндуизам | 1.79% |
| 7 | Остали или неизјашњени | 0.94% |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Country-of-birth database”. Organisation for Economic Co-operation and Development. Архивирано из оригинала 4. 5. 2011. г. Приступљено 21. 6. 2009.
- ^ а б Appearance of the Minister of Foreign Affairs of Spain under the Foreign Affairs Commission (Senate of Spain), 5 October 2006.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 17. 9. 2018.
- ^ Gold, Peter (2005). Gibraltar: British or Spanish?. Routledge. стр. 2.
- ^ Archer, Edward G. (2006). „Ethnic factors”. Gibraltar, identity and empire. Routledge. стр. 36. ISBN 978-0-415-34796-9.
- ^ „Gibraltar Methodist Church”. The Methodist Church. Архивирано из оригинала 18. 08. 2020. г. Приступљено 30. 10. 2007.
- ^ „National Baha'i Communities | The Bahá’í Faith”. Bahai.org. Приступљено 13. 5. 2013.
- ^ „People”. Official Government of Gibraltar London website. 2005. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 6. 11. 2007.
- ^ Jacobs, Joseph. „Gibraltar”. JewishEncyclopedia.com. Приступљено 6. 11. 2007.