Глатконошка

Глатконошка
	N. luridiformis, Germany
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Boletales
Породица:	Boletaceae
Род:	Neoboletus
Врста:	N. luridiformis
Биномно име
	Neoboletus luridiformis; (Rostk.) Gelardi, Simonini & Vizzini (2014)
Синоними
	Boletus luridiformis Rostk. (1844); Suillus luridiformis (Rostk.) Kuntze (1898);

Глатконошка (лат. Boletus erythropus) је велика и веома укусна гљива. Ова гљива је прилагођена свакојаким стаништима (козмополит), тако да је једна од најмасовнијих врста гљива. Расте у периоду између маја и новембра.

Клобук

Клобук глатконошке је величине од 5 до 20 cm. Има полулоптаст облик, често дубоко усечен и подељен на једнака крила. Кожица је прстенаста и сува, без сјаја. Боја клобука је смеђа, најтамнија од свих Boletus-a; готово црна. Према ивици прелази у наранџасту и светлосмеђу боју.

Цевчице

Цевчице глатконошке у себи имају усечене дубоке канале. Дужина цевчице од 10 до 30 cm, жућкасте боје.

Поре

Поре су ситне, величине око 0,8 милиметара, округластог облика. У младости оне су жуте боје, у току старења попримају тамније нијансе боје, а када их стиснемо поплаве.

Отрусина

Отрусина глатконошке је тамно-маслинасте боје.

Стручак

Стручак глатконошке је од 5 до 18 cm и од 2 до 7 cm ширине. Ваљкастог и лоптастог облика, задебљан. При врху је златне боје, надоле је црвенкаст. На притисак поплави. Веома је чврст, сув и пун.

Месо

Месо глатконошке је дебело и тврдо. У стручку је влакнасто, а у бази дрвенасто. Боја меса је жута која прелази у плаву, а касније и у зеленкасту. Благог је укуса и без мириса.

Хемијске реакције

Глатконошка реагује на KOH и FeSO₄.

Микроскопија

Споре жућкасте, облика елипсе.

Сличне врсте

Глатконошки су слични: славонски вргањ (лат. Boletus queletii), црвена глатконошка (лат. Boletus erythropus ssp. discolor) и ковар (лат. Boletus luridus).

Литература

Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO Naprijed; Zagreb 1986.