Глуво
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Чучер-Сандево |
| Становништво | |
| — 2002. | 349 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 05′ 10″ С; 21° 23′ 53″ И / 42.0861° С; 21.3981° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 410 m |
  Глуво Глуво на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1011 |
| Позивни број | (+389) 02 |
| Регистарска ознака | SK |
Глуво (мкд. Глуво) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Глуво је насеље у оквиру општине Чучер-Сандево.
Глуво има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу.
Према предању, у насељу су живели оглувљени становници у боју на Косову, по којима је добило име.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Глуво је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Скопља, село је удаљено 10 km северно.
Село Глуво се налази у историјској области Црногорје, у јужној подгорини Скопске Црне горе, на приближно 410 метара надморске висине. Северно од насеља издиже се планина, а јужно се пружа Скопско поље.
Месна клима је континентална.
Историја
[уреди | уреди извор]Глуво је 1899. године било наклоњено Србима и имало је тада 38 српских кућа. Ка Бугарима је било оријентисано 28 кућа.[2]
У месту је православна црква посвећена Св. Николи, у којој је 1900. године био парох, поп Илија Поповић. Храм је на северном крају села, а у порти се налазила и српска школа. Становници су се бавили земљорадњом и сточарством, и били мирни и побожни људи. Свака породица је славила своју кућну породичну славу, а место - заједничку празник Летњег Св. Николу. Сваке године прослављана је ту школска слава Савиндан. Тако је 1900. године кум школске славе био Михаило Пижевић а светосавску беседу одржао учитељ Тодор Паламаревић.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Глуво је према последњем попису из 2002. године имало 349 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (91%), а мањина су Срби (9%). Почетком 20. века Срби су били искључиво становништво у селу.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
| Глуво[4] | ||||||
| година пописа | 1981.. | 2002.. | ||||
| Македонци | 431 (87,2%) | 318 (91,1%) | ||||
| Срби | 29 (6,9%) | 31 (8,9%) | ||||
| остали | 34 (0,0%) | 0 (0,0%) | ||||
| УКУПНО | 494 | 349 | ||||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Селима Скопске Црне горе у походе - сусретања крај светиња[мртва веза]
- ^ "Дело", Београд 1899. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | ||