Глумачка династија Поповић

Стара зграда Српског народног позоришта у Новом Саду, кућа Лазара Дунђерског коју је он изнајмљивао Позоришту за симболичну једну форинту годишње. Зграда је изгорела у пожару 22. јануара 1928. године.

Изглед Народног позоришта 1895. године - првобитан изглед до 1914. Фотографија М. Јовановића

Глумачка династија Поповић значајна је српска глумачка династија. Родоначелник ове чувене породице је свештеник Лука Поповић из Врањева. Лукина шира по­родица, укључујући синове, кћери, снаје, зетове, унуке и праунуке, дала је српском позоришту дваде­сетак истакнутих глумаца, а многи од њих су били и врсни певачи и редитељи.

Ова „уметничка династија” је једно време сачињавала готово половину трупе Српског народног позоришта у Новом Саду, посебно добродошли српском позоришту у периоду његовог настајања. Представљали су моћан и веома утицајан породични круг, не само у глумачкој екипи него и у органима Друштва за Српско народно позориште. Они су дуго представљали глумачку основу Српског народног позоришта, а по оснивању Народног позоришта у Београду представљали су костур и те екипе.

Прота Лука Поповић из Врањева

Црква Св. Јована Претече у Врањеву (Нови Бечеј)

Лука Поповић (2. фебруар 1808 − 1854) је рођен у Врањеву. Према подацима матице рођених српске православне цркве у Врањеву стоји да је мушко дете Лука Попов (не Поповић) син Тимотеја и мајке Стефаније, рођен 15. фебруара 1808. године. Имао је две млађе сестре: Софију, рођену 1810. и Екатерину, рођену 1812. године. Браће није имао. Није познато да ли је цела породица Тимотеја Попова, ратара из Врањева, променила презиме у Поповић, али је познато да је Лука носио презиме Поповић још као ђак Гимназије у Сремским Карловцима.

Лука Поповић је службовао као свештеник у Врањеву до 1847. године. Био је познат љубитељима црквеног појања и поклоницима лепе речи у Сремским Карловцима и у Врањеву. Оженио се Милицом, домаћицом, са којом је имао (поуздано се зна) седморо деце. Године 1847. прелази за свештеника у мало село Овсеницу, у румунском делу Баната, а одатле у Иванду, такође у Румунији.

Поп Лука је умро 1854. године. За њим је остала бројна породица са седморо незбринуте деце. Иако је после очеве смрти најстарија Катарина имала 22, а Драгиња 20 година, сви су они живели од очевих поповских принадлежности. Таква материјална ситуација представљала је један од главних разлога да се сва деца Луке Поповића определе за позориште, а српско позориште добије врло даровите глумице у годинама када се великим грехом сматрала и сама појава девојке на позорници, а камоли да се „шминка и љуби на сцени”.

Потомци проте Луке

Деца

Драгиња Ружић, ћерка попа Луке

Љубица Коларовић, ћерка попа Луке

Споменик на гробници породице Ружић на Алмашком гробљу у Новом Саду, где је сахрањено неколико чланова династије Поповић: Драгиња Ружић, ћерка попа Луке, њен супруг Димитрије Ружић, Милка Марковић, ћерка Драгињине сестре Софије и Милкин син Димитрије Митица Марковић. Споменик је један од Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника који су као Просторна културно-историјска целина 1999. године проглашени за споменик културе

Катарина−Катица Поповић (1832?)

Катарина−Катица Поповић рођена је 1832. или почетком 1833. године у Врањеву. Била је најстарија ћерка свештеника Луке Поповића из Врањева. Глумом се бавила кратко, у позоришту у Београду, а неколико месеци током 1861. године наступала је и у Српском народном позоришту, превасходно у епизодним улогама. Како није имала особитог дара за глумачки позив, убрзо је напустила сцену. Њена ћерка Емилија Поповић постигла је далеко већи успех.

Драгиња Ружић (1834 — 1905)

Драгиња Ружић (рођена Поповић) била је чланица ансамбла Српског народног позоришта у Новом Саду. Сматра се првом српском професионалном глумицом. важила је за једну од најталентованијих глумица свог времена. Била је удата за чувеног глумца Димитрија−Миту Ружића

Главни чланак: Драгиња Ружић

Љубица Коларовић (1836 — 1890)

Љубица Коларовић (рођена Поповић) била је једна од најбољих глумица код Срба у другој половини 19. века. Каријеру је започела у Српском народном позоришту у Новом Саду, а затим наступала у путујућим позоришним трупама, као и у Хрватском народном казалишту у Загребу. Каријеру је завршила у београдском Народном позоришту, где је запамћена као једна од првих званичних примадона. Била је удата за глумца Димитрија Коларовића. Велики глумачки успех постигла је и њена ћерка Зорка Тодосић.

Главни чланак: Љубица Коларовић

Лазар−Лаза Поповић (1839 — 1892)

Лазар—Лаза Поповић, глумац, редитељ и управник путујућег позоришта, остао је упамћен и као главни и готово једини редитељ београдског Народног позоришта у његовој првој сезони. Највеће заслуге му се приписују за васпитавање генерације младих талената који су почињали у његовом путујућем позоришту и касније заузимали највиднија места на српским позорницама. Са својом дружином проводио је пропаганду позоришта на широком јужнословенском подручју и подстицао оснивање многобројних аматерских и професионалих театара. У првом браку био је ожењен глумицом Маријом Аделсхајм-Поповић. Недуго после смрти прве супруге Лаза се жени Видосавом, домаћицом, са којом је имао деветоро деце, од којих се неколико посветило глуми. Највише успеха имао је Лука Поповић, а успешне су биле и Зорка Поповић-Премовић и Даница Поповић.

Главни чланак: Лаза Поповић (глумац)

Јелисавета−Јеца Добриновић (1841 — 1898)

Јелисавета−Јеца Добриновић (рођена Поповић) глумом је почела да се бави доста касно, тек у својој 27. години, на наговор Антонија Хаџића, тадашњег управника Српског Народног Позоришта. Упамћена је, између осталог и по томе што је на глумачку каријеру пристала под условом − да што чешће игра само улоге старијих жена. Њена жеља била је прихваћена. Била је удата за чувеног глумца Перу Добриновића. До краја каријере остала је у матичном позоришту.

Главни чланак: Јелисавета Јеца Добриновић

Софија Максимовић Вујић (1851 — 1921)

Софија Максимовић Вујић (рођена Поповић) била је глумица у Српском народном позоришту у Новом Саду где је, са краћим паузама, провела готово цео глумачки век. Кратко време играла је и у Хрватском народном казалишту у Загребу. Била је удата за композитора и диригента Аксентија Максимовића, са којим је имала ћерку Милицу (Милку) Марковић, такође чувену српску глумицу. После смрти првог мужа била је удата за осијечког велепоседника и трговца Петра Вујића.

Главни чланак: Софија Максимовић Вујић

Паја Поповић (1852 — 1876)

Паја Поповић је најмлађе дете свештеника Луке Поповића. Завршио је препарандију и службовао као учитељ у Делиграду. Глумачку каријеру почео је 1872. године у трупи свог брата Лазе Поповића. Од 1. септембра 1874. до 12. новембра 1875. био је у трупи Ђорђа Пелеша, а од октобра 1875. до смрти био је члан Српског народног позоришта. Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.

• 
  Димитрије Ружић, муж Драгиње Ружић (Поповић)
• 
  Димитрије Коларовић, муж Љубице Коларовић (Поповић)
• 
  Пера Добриновић, муж Јелисавете-Јеце Добриновић
• 
  Аксентије Максимовић, муж Софије Максимовић Вујић

Унуци

Зорка Тодосић, ћерка Љубице Коларовић и унука попа Луке

Милка Марковић, ћерка Софије Максимовић Вујић и унука попа Луке

Љубица Теодосијевић, ћерка Зорке Тодосић, унука Љубице Коларовић и праунука попа Луке

Емилија Поповић (1859 — 1917)

Емилија Поповић, ћерка Катарине-Катице Поповић, била је крајем 19. и почетком 20. века једна од најбољих српских драмских уметница. Играла је у путујућим позоришним трупама а затим, до краја глумачке каријере, у Народном позоришту у Београду. Играла је главну улогу у филму „Јадна мајка”, трећем играном филму снимљеном у Србији, који на жалост није сачуван.

Главни чланак: Емилија Поповић

Зорка Тодосић (1864 — 1936)

Зорка Тодосић (роћена Коларовић) ћерка је глумачког пара Љубице Коларовић (Поповић) и Димитрија Коларовића. Била је позната српска глумица, више од 20 година првакиња Народног позоришта у Београду. Нарочито се истицала као субрета у оперетама и у певачким улогама у комадима из народног живота, да би се у зрелијим годинама доказала и у комедији и драми. Заузима посебно место у галерији наших најзначајнијих позоришних уметница као велика трагеткиња и првокласна оперетска певачица, која је носила главне оперетске улоге и кроз њих популаризовала оперету у Србији. Зорка Тодосић била је међу првим певачима који су уживо наступали на таласима тек основаног Радио Београда. У браку са Миланом Теодосијевићем добила је ћерку Љубицу Теодосијевић, која се такође посветила позоришту.

Главни чланак: Зорка Тодосић

Милка Марковић (1869 – 1930)

Милка Марковић (рођена Милица Максимовић), ћерка је Софије Максимовић Вујић, Српском народном позоришту и Аксентија Максимовића, композитора и капелника у истом позоришту. Била је једна од најбољих српских драмских уметница. Сматра се првом женом редитељем код Срба. Глумила је у Народном позоришту у Београду и Српском народном позоришту у Новом Саду. Одликована је за свој рад орденом Светог Саве V реда. Била је удата за глумца Михаила Марковића и у том браку добила сина Димитрија-Митицу Марковића, касније такође глумца и редитеља у Српском народном позоришту.

Главни чланак: Милка Марковић

Лука Поповић (1878 – 1914)

Лука Поповић, син глумца Лазара-Лазе Поповића, био је српски глумац, певач и редитељ, припадник генерације српских глумаца првог модерног доба. Као глумац и певач наступао је у Народном позоришту у Београду, Српском народном позоришту у Новом Саду и Народном позоришту у Скопљу, где се опробао и као редитељ. Био је и члан путујућих позоришних трупа. Основао је и водио српско позориште за исељенике у Америци, где се упознао и зближио са Михајлом Пупином.

Главни чланак: Лука Поповић (глумац)

Зорка Поповић-Премовић (1886 — 1909)

Зорка Поповић-Премовић, ћерка глумца Лазара-Лазе Поповића, ступила је на позорницу још као девојчица, 1898. године и остала у београдском Народном позоришту, као једна од младих нада, све до своје трагичне смрти 1909. године, када ју је убио љубоморни муж.

Даница Поповић (?)

Даница Поповић, ћерка глумца Лазара-Лазе Поповића, наступала је у београдском Народном позоришту од 1900. до 28. фебруара 1909. године.

Праунуци

Љубица Теодосијевић (1881 — 1905)

Љубица Теодосијевић (удата Спиридоновић) била је ћерка Зорке Тодосић. Рођена је 1881. године у Земуну. Како би се што боље припремила за глумачки позив, образовала се прво у Београду, а потом у Бечу. Први пут на сцену је ступила је 24. новембра 1901. године у улози поштарке Кристе у оперети Птичар, у којој се њена мајка прославила. Београдска штампа дочекала је са искреним одушевљењем. Исте године верила се за глумца Александра Радовића, да би убрзо раскинула ту веридбу и 1903. године удала се за глумца Ристу Спиридоновића. Током 1903. и 1904. године играла је у нишком позоришту Синђелић с великим успехом, али није успела да постигне већи успех јер је већ 1905. године умирла од туберкулозе.

Димитрије-Митица Марковић (1896 – 1949)

Димитрије Митица Марковић син је глумице и редитељке Милке Марковић и глумца глумца Михаила Марковића. Овај српски глумац, редитељ и певач последњи је изданак чувене српске глумачке династије поп-Луке из Врањева. Као школовани глумац и певач наступао је у Српском народном позоришту у Новом Саду и Народном позоришту у Бањој Луци, а као оперски певач приређивао је уметничке концерте широм Србије.

Главни чланак: Димитрије Митица Марковић

Литература

• Марковић, О. (2011). „Максимовић Вујић, Софија”. Српски биографски речник. Књ. 5, Кв-Мао (PDF). Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-085-1. Приступљено 19. 1. 2017. COBISS.SR 266200327
• Stojanović, Olja (2016). Zorka Todosić : 1864-1936 (PDF). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. ISBN 978-86-80629-87-2. COBISS.SR 226043148
• Грол, Милан (1952). Из позоришта предратне Србије. Београд: Српска књижевна задруга. COBISS.SR 16287239
• Stojković, Borivoje S. (1979). Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba : (drama i opera). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. COBISS.SR 46929415
• Милошевић, Александра (2014). Путујућа позоришта у Србији од друге половине XIX века до 1945. - каталог изложбе (PDF). Београд: Музеј позоришне уметности Србије. ISBN 978-86-80629-76-6. Приступљено 23. 1. 2017. COBISS.SR 209679372
• Vasa, Stajić (1950). Velikokikindski dištrikt : 1776-1876. Novi Sad: Matica srpska. COBISS.SR 11385095
• Енциклепедија Југославије (7 том, Р-Србија). Загреб: Југословенски Лексикографски Завод. 1968. COBISS.SR 48247303
• Српски биографски речник. Књ. 5, Кв-Мао (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. Приступљено 19. 1. 2017. COBISS.SR 266200327
• Zdravković, Milovan (2010). Pozorišni život Zemuna u XIX veku. Zemun: Festival monodrame i pantomime. ISBN 978-86-904439-8-7. Архивирано из оригинала 10. 09. 2017. г. Приступљено 09. 09. 2017. COBISS.SR 176094476
• Lazin, Hadži Zoran (2014). Šekspir i Kostić u varoši novosadskoj 1864. Novi Sad: Malo istorijsko društvo; Pozorišni muzej Vojvodine. ISBN 978-86-87513-07-5. COBISS.SR 285234439
• Нушић, Бранислав (2014). „Београдске кафане”. Стари Београд : (из полупрошлости). Београд: 3D+. ISBN 978-86-6367-033-4. Архивирано из оригинала 27. 04. 2017. г. Приступљено 13. 1. 2017. COBISS.SR 210722316
• Stojanović, Olja (2016). Zorka Todosić : 1864-1936 (PDF). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. ISBN 978-86-80629-87-2. COBISS.SR 226043148
• Milunović, Luka (2001). Pozorište u Knjaževini Crnoj Gori 1884-1888. Podgorica: Crnogorsko narodno pozorište. ISBN 978-86-7414-017-8. Приступљено 25. 2. 2017. COBISS.SR 170042119
• Stojaković, Gordana; Kresoja, Svetlana (2014). Ženska imena Novog Sada (PDF). Novi Sad: Turistička organizacija Novog Sada. ISBN 978-86-88855-11-2. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 03. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. COBISS.SR 294407943
• Марковић, Жика (1997). Знамените жене Србије. Деспотовац: Народна библиотека "Ресавска школа". COBISS.SR 512694621
• Којадиновић, Бранка (2014). „ВОКАЛНЕ СОЛИСТКИЊЕ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА” (PDF). SVESKE MATICE SRPSKE. Нови Сад: Матица српска. 56: 15—38. ISSN 0352-7700. Приступљено 20. 1. 2017. COBISS.SR 2858250
• Максимовић, Зоран (2012). „Сто педесет година Српског народног позоришта” (PDF). SVESKE MATICE SRPSKE. Нови Сад: Матица српска. 53: 7—12. ISSN 0352-7727. Приступљено 20. 1. 2017. COBISS.SR 2858250
• „Српско народно позориште од 1918. до 1941. године” (PDF). SVESKE MATICE SRPSKE. Нови Сад: Матица српска. 53: 13—22. 2012. ISSN 0352-7727. Приступљено 20. 1. 2017. COBISS.SR 2858250
• „ПОПИС ЧЛАНОВА УПРАВЕ ДСНП, СНП, РЕПЕРТОАРА И ТУРНЕЈА СНП, ПО СЕЗОНАМА (1918-1941)” (PDF). SVESKE MATICE SRPSKE. Нови Сад: Матица српска. 53: 40—113. 2012. ISSN 0352-7727. Приступљено 20. 1. 2017. COBISS.SR 2858250

Спољашње везе

• MEČKIĆ, LAZAR. „Pozorišna umetnost”. NBO : Novi Bečej - Online. Архивирано из оригинала 16. 01. 2017. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
• „О енциклопедији”. Енциклопедија српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 9. 9. 2017. 
• Симић, Јованка (15. 1. 2011). „Век и по Српског народног позоришта”. Вечерње Новости. Приступљено 9. 9. 2017. 
• „ТРИДЕСЕТ НАДГРОБНИХ СПОМЕНИКА СА ГРОБНИМ МЕСТИМА ИСТАКНУТИХ ПОЛИТИЧКИХ, КУЛТУРНИХ И ЈАВНИХ РАДНИКА, НА АЛМАШКОМ ГРОБЉУ У НОВОМ САДУ, О.НОВ”. Споменици културе у Србији. Српска академија наука и уметности. Приступљено 9. 9. 2017. 
• Стојановић, Оља. „ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА”. Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић. Музеј позоришне уметности Србије. Архивирано из оригинала 13. 01. 2017. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
• Mečkić, Lazar. „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju”. NBO - Novi Bečej On-line. Архивирано из оригинала 16. 01. 2017. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
• Писарев, Настасја (25. 9. 2015). „Драме нам дајте, тако вам Бога!”. Политикин забавник. 3320. Приступљено 9. 9. 2017. 
• „Позоришни музеј Војводине”. Приступљено 9. 9. 2017. 
• Ђуковић, Кристина (2012). „УЛИЦА БОГАТИХ СИРОМАХА”. Политикин забавник. 3130. Приступљено 13. 1. 2017.