Год

За другу употребу, погледајте страницу Год (ТВ филм).

Год или годишњи прстен је целокупна маса секундарног дрвета створена у току једне вегетационе периоде. Наиме, камбијум који је активан у току целог живота биљке, може имати периодичан рад у областима где постоји смена периода кише и суше, односно лета и зиме. У појединим периодима ће одвајање секундарног дрвета и коре бити интензивније. Код биљака које живе у тропској и суптропској области, где су климатски услови мање-више уједначени, годови се не могу разграничити.

Карактеристике

Колико ће год бити широк, зависи од врсте биљке, њене старости и услова у којима живи. Такође, код стабала која расту усправно, годови су концентрични, док су код оних која су коса и више хоризонтална, годови ексцентрични.

Микроскопирање

Сами годови се могу уочити и без микроскопа, али уз помоћ њега, могу се видети светлији и тамнији део года. Светлији се састоји из широких трахеја танких зидова и он се ствара у пролеће, када се развијају изданци за које је потребно много воде и минералних супстанци. У касно лето, престаје стварање нових грана и листова, те и потреба за новим трахејама и тада се развија тамнији део, који садржи више дрвених влакана. Светлији део се означава као пролећно дрво који има проводну функцију, док се тамнији означава као јесење и има механичку и улогу у магационирању. Прелаз између ове две зоне у току једног вегетационог периода је постепен, али је зато прелаз између јесењег дрвета једног и пролећног дрвета другог периода сасвим јасан, па се годови лако разликују.

Старост дрвета

Иако се бројањем годова утврђује старост неког дрвета, ова метода није сасвим поуздана. Наиме, дешава се да се у току једног вегетационог периода број годова удвоји (када рецимо долази до губитка лишћа у пролеће услед мраза, па се касније оформи ново лишће и тиме и нови год) или да њихово стварање потпуно изостане (уколико је из неког разлога ослабљена исхрана биљке).

Види још

• дендрохронологија