Пређи на садржај

Горан Богдан

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Богдан
Лични подаци
Датум рођења(1980-10-02)2. октобар 1980. (44 год.)
Место рођењаШироки Бријег, СФРЈ
ДржављанствоХрватска
РелигијаРимокатолик
Занимањефилмски и позоришни глумац
Рад
Активни период2005—данас
Битне улогеБрој 55 (2014), Соња и бик (2012), Неке друге приче (2010), Сенке над Балканом (2017)
Веза до IMDb-а

Горан Богдан (Широки Бријег, 2. октобар 1980) је босанскохерцеговачки и хрватски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Основну и средњу школу похађао је у родном граду, након тога уписао Економски факултет у Загребу, а са њим упоредо студирао и Саобраћајни факултет, на коме је завршио три године студија. Академију драмских уметности у Загребу уписао је 2005. године и дипломирао 2012. године.
Своје најпознатије улоге играо је у филмовима Број 55 (2014), Соња и бик (2012), Неке друге приче (2010), док је публици из Србије најпознатији по улози Мустафе Голубића у серији Сенке над Балканом (2017).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. октобра 1980. године у Широком Бријегу. Његов отац Шимун професор је на Машинском факултету у Мостару, док је мајка Мила професорка математике у Средњој струковној школи у Широком Бријегу. Горан има три брата и две сестре.

У Загреб је отишао са намером да студира на Економском факултету, али је врло брзо развио љубав и према глуми. Своју глумачку каријеру почео је у културном центру Пешченица и придружио се аматерској драмској секцији Гаудеамус, а касније и многим другим.
Глумом је почео да се аматерски бави још са 15 година, а као шеснаестогодишњак свирао је гитару у рок бенду Луни Меугим, који је и даље актуелан.[1]

Глумачка каријера

[уреди | уреди извор]

Горан је 2010. године постао стални члан Загребачког казалишта младих остваривши у том позоришту велики број улога у представа које су извођење широм света : Хамлет, Коко и Паризу, Пут око света у 80 дана, Гуливерова путовања, Писмо Хеинеру Милеру, Ружно паче и у многим другим[1]. Поред улога у Загребачком казалишту младих глумио је и у другим позориштима, у представама У земљи чуда, Пир малограђана, Пијани процес, Осврни се и другим.
Иза себе има велики број телевизијских и филмских улога, а највећу пажњу привукао је улогама у филовима Соња и бик (2012), Неке друге приче (2010) и постао тако рекордер по броју улога на Филмском фестивал у Пули. Поред тога, један је од главних глумаца серије Сенке над Балканом, где тумачи лик Мустафе Голубића.[2]

Након каријере у Хрватској, почео је да игра улоге и у страним филмовима. У француско-британској криминалистичко серији Последњи Пантер (2015) играо је улогу Србина Милана Челика, а након тога и у трећој сезони америчке серије Фарго. Такође, добио је улоге у филмовима All Inclusive (2017) и Нисмо причали о крају (2018).

На Сарајевском филмском фестивалу био је члан жирија, 2017. године. Са својим кумом основао је фестивал Западна Херцеговина који промовише нове филмове и музику.[1]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • На филмској ревији Позоришне академије Фрка, добио је признање за најбољу мушку улогу у филму За столом, 2007. године
  • Добитник награде за најбољег глумца године од портала teatar.hr и од стране публике, 2013. године
  • Награда за најбољег глумца у филму Соња и бик у Индији, 2013. године.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
2000-е
2005. Забрањена љубав адвокат Чуљак
2007. За наивне дјечаке Дарио Симић
2007. Обични људи Небојша
2007. Ноћна вожња злочинац
2007. Операција Кајман господин Иво Спанковић
2007. Cimmer fraj Марко
2008. Луда кућа Јожо
2008. Понос Раткајевих стражар
2008. Заувијек сусједи Андреј
2008. Иза стакла радник
2008. Одмори се, заслужио си Никола
2008. Проклети доктор
2009. Хладна фронта
2009. Мамутица Дарко
2009. Dirty Little Bubbles супруг / папучар
2009. У земљи чудеса Јосан
2009. Битанге и принцезе Озрен
2010-е
2008. Иза стакла радник
2010. Шампион млади војник
2010. Неке друге приче Марин
2010. The Show Must Go On војник
2010. Харакири дјеца
2011. View from a Well Марин
2011. Pink Express Гого
2011. Ноћ за двоје Горан
2011. Ромком
2012. Ирис
2012. Соња и бик Анте кево
2012. Иво Давор
2012. Голцијус и пеликанско друштво Готлиб
2012. Точкица на носу војник
2013. Свештеникова дјеца Јуре
2013. Соба 3
2013. Мој син само мало спорије хода Тин
2013. Мајстори Илија
2013. Стипе у гостима Борис
2013. На терапији Јожо
2014. Заједно Борис
2014. Број 55 Томо
2014. Дечаци из улице Маркса и Енгелса Станко, старији дечак
2014. Таква су правила доктор
2014. Шаке Борко
2015. Бићемо прваци света Никола Плећаш
2015. Имена вишње Марко
2015. Свињари
2015. Наша свакодневна прича Дамир
2015. Последњи пантери Милан Челик
2016. Прваци света Никола Плећаш
2016. Вере и завере Сергије Рудић
2016. Све најбоље Мислав
2013. Мој син само мало спорије хода Тин
2016. Горан Славко
2016. Трансманија
2016. У чему је квака? Квака
2016. Фабијан Горан
2017. Фарго Јури Гурка
2017. Мртве рибе Дарко
2017. Агапе Миран
2017. Чувар дворца Земан
2017. All Inclusive Антонио
2017—2019. Сенке над Балканом Мустафа Голубић
2017. Giantland брадати човек
2017. I Act, I Am Лука
2018. Нисмо причали о крају Жељко
2020-е
2020. Отац Никола
2020—2022. Мочвара Никола Крсмановић
2021. Време зла Богдан Драговић
2021. Оаза Влада
2024. Буди Бог с нама
2024. За данас толико
2024. 78 дана Стефан

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Biografija Gorana Bogdana”. .biografija.com. Приступљено 16. 11. 2017. 
  2. ^ „Goran Bogdan od "Farga" do zvezde srpske serije: Oni imaju pare, ali mi snimamo u jurišnom modu”. Блиц. Приступљено 9. 7. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горан_Богдан&oldid=28567061”