Градски блок

Пример правилног градског блока правоугаоног облика у англосаксонским државама, са уметнутим задњим пролазом

Градски блок, ређе насељски блок је израз у урбанистичком планирању и пројектовању, који се односи на мали део изграђеног насељског подручја омеђен обично улицама, а у ређим случајевима другим линијским елементима у граду (нпр. водоток, железничка пруга, значајан далековод и сл.). Више градских блокова чини четврт у граду. По правилу, за један градски, одн. насељски блок најчешће важе иста правила уређења и грађења. Блокови се даље деле на грађевинске парцеле са грађевинама.

Градски блокови могу бити правилни или неправилни у зависности од урбане генезе. Неправилни блокови настају органским и спонтаним развојем насеља, док правилни планским развојем и они обично имају „чист“ облик, попут правоугаоника или квадрата.

Мрежасти план

У већини градова новог света који су планирани, уместо да су се постепено развијаји током дужег временског периода, улице се обично постављају на мрежасти план, тако да су градски блокови квадратни или правоугаони. Користећи принцип развоја периметарског блока, градски блокови се развијају тако да се зграде налазе по ободу блока, са улазима окренутим ка улици, а полуприватним двориштима у задњем делу зграда. Овај аранжман има за циљ да се обезбеди добра друштвена интеракција међу људима.

Пошто се размак улица у мрежним плановима толико разликује међу градовима, па чак и унутар градова, тешко је генерализовати величину градског блока. Дугуљасти блокови се значајно разликују по ширини и дужини. Стандардни блок на Менхетну је око 264 ft × 900 ft (80 m × 274 m). У Чикагу, типични градски блок је 330 ft × 660 ft (100 m × 200 m), што значи да 16 блокова исток-запад или 8 блокова север-југ мери једну миљу, што су усвојили други градови у САД. У већем делу Сједињених Држава и Канаде, адресе следе систем бројева блокова и парцела, у коме је сваком блоку улице додељено 100 бројева зграда. Блокови у централном Мелбурну, Аустралија, такође су величине 330 ft × 660 ft (100 m × 200 m), формирани дељењем квадратних блокова у оригиналној мрежи са уском улицом у средини.

Многи градови старог света су временом нарасли, и нису планирани од самог почетка. Из тог разлога, правилан образац равномерних, квадратних или правоугаоних градских блокова није тако уобичајен међу европским градовима, на пример. Изузетак представљају они градови који су настали као римска војна насеља, а који често имају првобитни мрежасти распоред око две главне ортогоналне осе. Један значајан пример је Торино, Италија. По угледу на Филаделфију, Њујорк је усвојио Комесарски план из 1811. за опсежнији мрежасти план. Средином 20. века усвајање једноликог, праволинијског блока готово је у потпуности спласнуло, а преовладали су различити распореди, са насумичним величинама, и криволинијским или неортогоналним блоковима и одговарајућим уличним обрасцима.

Варијације структуре

Традиционални градски блок

Зграде дуж ивице традиционалног градског блока у Пашићевој улици, у старом језгру Новог Сада

Традиционални градски блокови су стара врста градског блока, образована у историјском граду. Они могу бити и правилни, тј. настали планом, или неправилни кроз органски развој. Заједничка особина свих њих је да се градња одвија и уређује дуж на ободу блока, тј. пратећи линију која раздваја блок од околних улица. Обично су традиционални блокови релативно мали у градовима, а већи су селима.

Супер-блок

Супер-блокови у савском делу Новог Београда

Супер-блок је подручје урбаног земљишта које је омеђено улицама и величине више „традиционалних“ градских блокова типичне величине. Унутар супер-блока, локална путна мрежа, ако постоји, је постављена да служи само локалним потребама.

Дефиниције и типологије

У оквиру широког концепта супер-блока, појављују се различите типологије засноване првенствено на унутрашњим путним мрежама унутар супер-блока, њиховом историјском контексту и да ли су засноване на аутомобилу или пешачењу. Контекст у којем се супер-блокови проучавају или замишљају доводи до различитих дефиниција.

Унутрашња улична мрежа коју одликују слепе улице типична је за развој предграђа приступачних само аутомобилу првенствено у западним земљама током 20. века. Дефиниција Оксфордског речника архитектуре и пејзажне архитектуре је укорењена у овој типично приградској концепцији:

„Подручје које садржи стамбене зграде, продавнице, школе, канцеларије, итд., са јавним отвореним простором (нпр. зеленилом), окружено улицама и кроз које пролазе слепе улице. Оно је повезано је са другим супер-блоковима и центром града путем стаза изнад или испод путева (нпр. у планирању Радберна).“

Иако је циљ оваквих супер-блокова генерално да се умањи саобраћај унутар супер-блока усмеравањем на околне важније саобраћајнице, учинка је у многим случајевима био учвршћивање зависности од аутомобила ограничавањем кретања пешака и бициклиста.

Супер-блокови такође могу да садрже ортогоналну интерну саобраћајну мрежу, укључујући и оне засноване на правилном ортогоналном или квази-мрежном плану. Та типологија преовлађује у Јапану и Кини, на пример. Чен дефинише урбану морфологију супер-мреже и супер-блока у том контексту на следећи начин:

„Супер-мрежа је велика мрежа широких путева која одређује низ ћелија или супер-блокова, од којих сваки садржи мрежу ужих улица.“

Суперблокови такође могу бити ретроактивно постављени на већ постојећи план мреже променом саобраћајних правила и уличног пејзажа унутрашњих улица унутар суперблока, као у случају Барселониних суперила (каталонски за суперблокове). Свака суперила има девет градских блокова, са ограничењем брзине на унутрашњим путевима на 10–20 km/h, забрањеним саобраћајем, и кретањем могућним само на периметарским путевима.

На простору некадашњег Совјетског Савеза, технички израз из грађевинске индустрије је „стамбени масив“ (рус. Жилой массив). Према дефиницији, стамбени масив се састоји од неколико стамбених четврти (градских блокова) које су повезане једним архитектонским решењем (концептом). У великом броју градова у постсовјетским земљама, неколико градских четврти са називом „масив“ су изграђени у другој половини 20. века брзим ширењем тамошњих градова. У средњој Европи, која је некада била у Варшавском пакту, много градова има велика стамбена насеља са префабрикованим („панел“) вишеспратним зградама.

Употребе

Неформална јединица удаљености

У северноамеричком енглеском и аустралијском енглеском, реч „блок“ се користи као неформална јединица удаљености. На пример, неко ко даје упутства може рећи: „То је три блока одавде“.

Онлајн

Постојале су онлајн иновације и веб-сајтови као што је msnbc.com у власништву EveryBlock, који користи геоспецифичне уносе са комшинских блогова, Фликр, Јелп, Креглист, Јутуб, Твитер, Фејсбук и других збирних података како би се читаоцима пружила слику о томе шта се дешава у њиховом граду или комшилуку све до нивоа блока.

Види још

• Градска четврт
• Урбанистичко планирање

Литература

• Rosenzweig, Cynthia; Solecki, William D.; Romero-Lankao, Patricia; Mehrotra, Shagun; Dhakal, Shobhakar; Ibrahim, Somayya Ali (29. 3. 2018). Climate Change and Cities: Second Assessment Report of the Urban Climate Change Research Network (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-94456-1. Приступљено 28. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Wheeler, Stephen M. (18. 7. 2013). Planning for Sustainability: Creating Livable, Equitable and Ecological Communities (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-136-48201-4. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Padmanaban, Deepa (9. 6. 2022). „How cities can fight climate change”. Knowable Magazine. doi:10.1146/knowable-060922-1 . Приступљено 31. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Van Assche, K.; Beunen, R.; Duineveld, M.; de Jong, H. (2013). „Co-evolutions of planning and design: Risks and benefits of design perspectives in planning systems”. Planning Theory. 12 (2): 177—98. S2CID 109970261. doi:10.1177/1473095212456771. Архивирано из оригинала 2013-06-28. г. Приступљено 2015-04-08. 
• Moudon, Anne Vernez (1992). „A Catholic Approach to Organizing What Urban Designers Should Know”. Journal of Planning Literature. 6 (4): 331—349. S2CID 143564034. doi:10.1177/088541229200600401. 
• Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge. ISBN 978-0415862875. 
• Glaeser, Edward L. (2011). Triumph of the city : how our greatest invention makes us richer, smarter, greener, healthier, and happier. New York: Penguin Press. ISBN 978-1-59420-277-3. OCLC 650211168. 
• 15-, Friedman, David, 1943 August (1988). Florentine new towns : urban design in the late Middle Ages. Architectural History Foundation. ISBN 0-262-06113-9. OCLC 17674587. 
• Lavelle, Ryan; Roffey, Simon (2015-11-30), „Introduction”, Danes in Wessex, Oxbow Books, стр. 1—6, doi:10.2307/j.ctvh1dprb.8, Приступљено 2021-12-06 
• Feliciotti, Alessandra; Romice, Ombretta; Porta, Sergio (2018-12-17). „Urban form Resilience Urban Design Practice: Masterplanning for Change”. Proceedings of IFoU 2018: Reframing Urban Resilience Implementation: Aligning Sustainability and Resilience. Basel, Switzerland. стр. 5976. doi:10.3390/ifou2018-05976 . 
• Hohenberg, Paul M. (1995). The Making of urban Europe : 1000-1994 : with a new preface and a new chapter. Harvard University Press. ISBN 0-674-54362-9. OCLC 807274312. 
• Bober, Harry; Panofsky, Erwin (децембар 1953). „Gothic Architecture and Scholasticism”. The Art Bulletin. 35 (4): 310. ISSN 0004-3079. JSTOR 3047514. doi:10.2307/3047514. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Akkerman, Abraham (август 2001). „Urban planning in the founding of Cartesian thought”. Philosophy & Geography. 4 (2): 141—167. ISSN 1090-3771. S2CID 144226288. doi:10.1080/10903770124810. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Brodsky Lacour, Claudia (1996-04-22). Lines of Thought. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-7922-5. doi:10.1515/9780822379225. 
• Olegovich), Shvidkovskiĭ, D. O. (Dmitriĭ (2007). Russian architecture and the West. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10912-2. OCLC 184966675. 
• Jean-François., Lejeune (2005). Cruelty & utopia : cities and landscapes of Latin America. Princeton Architectural Press. ISBN 1-56898-489-8. OCLC 55846666. 
• Ebrahim, Yusuf (2018). Lessons in tropical design: Erich Meffert and beyond. Ebenergy Enterprises Limited. стр. 70—79. 
• Eisenman, Theodore S. (2013-03-27). „Frederick Law Olmsted, Green Infrastructure, and the Evolving City”. Journal of Planning History. 12 (4): 287—311. ISSN 1538-5132. S2CID 144997893. doi:10.1177/1538513212474227. 
• Jacobs, Jane (1961). The Death and Life of Great American Cities. Random House.
• Pant, Mohan; Fumo, Shjui (мај 2005). „The Grid and Modular Measures in The Town Planning of Mohenjodaro and Kathmandu Valley: A Study on Modular Measures in Block and Plot Divisions in the Planning of Mohenjodaro and Sirkap (Pakistan), and Thimi (Kathmandu Valley)”. Journal of Asian Architecture and Building Engineering. 4 (1): 51—59. doi:10.3130/jaabe.4.51 . Приступљено 18. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• The Great American Grid: Block Size Dimensions Архивирано 2019-11-03 на сајту Wayback Machine