Градско гробље у Новом Саду
| Градско гробље у Новом Саду | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација |  Нови Сад
|
| Координате | 45° 16′ 42.721″ N 19° 47′ 38.092″ E / 45.27853361° С; 19.79391444° И |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1974. године |
| Површина | 80 хектара |
| Власник | Град Нови Сад |
| Управљање | ЈКП „Лисје“ |
Градско гробље у Новом Саду је гробље које се простире на око 80 хектара, а отворено је 1974. године.
Опште информације
[уреди | уреди извор]Налази се на Руменачком путу бр. 65 у Новом Саду.[1] Отворено је 1974. године као мултиконфесионално гробље. Својим идејно-обликовним решењем и режимом коришћења представља специфичан комунални објекат у Србији са свим неопходним садржајима, као што су: управна зграда, капела, опроштајна дворана, крематоријум, продајно-изложбени салон погребне опреме и камена, цвећара, кућа за даће и помене, архив, радионице и магацински простор.[1]
Простире се на око 80 хектара, а зелене површине на овом гробљу чине 40% укупне површине.[1] Сва гробна поља обезбеђена су инфраструктуром водоводне, канализационе и путне мреже. На овим парцелама, популарно названим „америчке“, споменици су једнообразни, од природног и вештачког камена и без хумки.[1]
У оквиру гробља налази се Спомен гробље бораца НОР-а, Алеја народних хероја и истакнутих револуционара и Алеја и гробнице народних хероја.[2] На Спомен–гробљу налази се споменик који симболизује нишан-браник слободе.[1] На њему су уклесана 538 имена погинулих бораца чија тела овде нису пренета. По пространим алејама, подељеним по ратним годинама, размештено је 288 симбола. Сваки симбол означава један прерано угашен живот.[1]
Алеја народних хероја и истакнутих револуционара, налази се на првом гробном пољу.[1] Алеја је настала 1981. године. Ту су сахрањени: Стеван Дороњски, Јован Веселинов-Жарко, Јован Бељански-Лала и Марко Перичин-Камењар.[1]
Алеја и гробнице народних хероја, налази се на другом гробном пољу. Алеја је формирана 1986. године. Ту су сахрањени: Ђорђе Никшић, Милан Јешић, Гедеон Богдановић, Дмитар Заклан, а са других гробаља су пренети: Сава Согић, Лазар Саватић и Живојин Миловановић.[1]
На Градском гробљу је од 1974. године до данас сахрањено око 70.000 умрлих.[1]
Први сахрањен на овом гробљу био је Јолан Сегер. На позивном конкурсу за пројекат Градског гробља победио је Јосип Сајсл, професор Свеучилишта у Загребу, архитекта и урбаниста, са тимом у коме су били и његова супруга Силвана Сајсл задужена за пејзажну архитектуру и Мирослав Коленц такође са Свеучилишта у Загребу.[3]
Историчар Ђорђе М. Србуловић написао је монографију „Лисје жуто – Водич кроз Градско гробље у Новом Саду”, 2021. године.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и Градско гробље у Новом Саду lisje.com
- ^ „Спомен гробље бораца НОР-а у Новом Саду”. Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада. Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ а б Kultura sećanja – Đorđe M. Srbulović: Lisje žuto korzoportal.com 4. 8. 2022.
