Граховско поље

За крашко поље у Босни погледајте страницу Граховско поље (Босна).

Граховско поље је мало крашко поље у југозападном делу Црне Горе, недалеко од границе са Босном и Херцеговином североисточно од Орјена. Захвата површину од 6,4 km², пружа се на дужини од 7 километара и широко је 1,5 километар. Надморска висина поља је 695-780 метара. Отворено је према Рисанском заливу, од којег је удаљено 6,5 км. Севроисточно од поља је пространа крашка зараван Катунског крша и Бањана, а према западу се уздиже Орјен (1894 м) и његови огранци.

Поље је формирано у кречњацима кредне старости, на граници са доломитима, а дно му је покривено флувиоглацијалним наносима Орјенсје глацијације, просечне дебљине 10 метара. Граховско поље спада у групу периодски плављених крашких поља, стога су овде добро развијене привредне гране попут ратарства и сточарства.

Њиме тече Граховска река, на којој је подигнуто вештачко језеро за ваводњавање. Има средњу јануарску температуру 2°C, а јулску 23°C. Годишња количина падавина је 2895 мм. Њиве запремају 50% површине поља, а остало су ливаде.

На северном ободу поља налазе се извори Грабовице, Граховске реке и Челине. У пољу се налази и археолошко налазиште - некропола Петковићи и насеље Грахово.

Географија

Граховско поље је мало крашко поље у југозападном делу Црне Горе, недалеко од границе са Босном и Херцеговином североисточно од Орјена. Захвата површину од 6,4 km², пружа се на дужини од 7 километара и широко је 1,5 километар. Надморска висина поља је 695-780 метара. Отворено је према Рисанском заливу, од којег је удаљено 6,5 км. Севроисточно од поља је пространа крашка зараван Катунског крша и Бањана, а према западу се уздиже Орјен (1894 м) и његови огранци.

Поље је формирано у кречњацима кредне старости, на граници са доломитима, а дно му је покривено флувиоглацијалним наносима Орјенсје глацијације, просечне дебљине 10 метара. Граховско поље спада у групу периодски плављених крашких поља, стога су овде добро развијене привредне гране попут ратарства и сточарства.

Њиме тече Граховска река, на којој је подигнуто вештачко језеро за ваводњавање. Има средњу јануарску температуру 2°C, а јулску 23°C. Годишња количина падавина је 2895 мм. Њиве запремају 50% површине поља, а остало су ливаде.

На северном ободу поља налазе се извори Грабовице, Граховске реке и Челине. У пољу се налази и археолошко налазиште - некропола Петковићи и насеље Грахово.

У прошлости су границе према југу и истоку биле различите. Регион су насељавали Риђани, племе-род који се асимиловао или доселио до краја 17. века. Планински венци, планине Његош и планина Сомина чине природну границу на северу. Брековац, Братогошти и Тисовац простиру се до Требишњице и Билећког језера од сјеверозападне до југозападне границе. Јужна и источна граница Бањана иде преко брдовитог терена, без већих природних баријера. Регију Грахова одређују сљедећа насеља која су била у саставу Општине која је укинута 1960. године, Насеља су Балосаве, Баре, Броћанац, Вилуси, Граховац, Грахово, Долови, Загора, Заслап, Јабуке, Нудо, Подбужер, Ријечани. и Спила.

Историја

Први писани помен Грахова је 1687. године. Граховско поље помиње војвода по имену Илија Балотић, чиме ће он и његови сународници Војводе из суседних племена растеретити град и обезбедити му 400 људи, од чега 200. били способни да се боре у рату. Још један његов спис закључује да је из племена Дробњака, и да би само од њих донео додатних 500 душа. Племе Бањана налазило се по селима Грахово и Граховац. Илија Балотић је рекао да ће ослободити град Грахово и да ће у сваком тренутку имати на располагању 100 људи против Турака у случају упада на село. Од 1858. године Грахово је у саставу Црне Горе. У Регији живи породица Даковић која се титулирала као граховски кнезови, а први се помиње Јаков Даковић. Иако има мало података о његовој личној биографији, учествовао је у биткама против Османског царства, а погинуо је 1853. године. Крај је био домаћин 2 битке током Црногорско-османских ратова, а многи Граховци су учествовали у бици на Вучјем Долу. Током 20. вијека, многи људи из породице Ковачевића у Нудом, одгајани су у комунистичкој породици која се највише оружала у борби против окупатора, а најзначајнији је био Сава Ковачевић.

Култура

У време од 19. до 20. века, у част Граховске битке и Граховачке битке, написано је Рођење слободе-Грахово.

 _{,,На томеђи, на погону}       

              _{племе нам се намјерило;}

              _{зло свакоје нас дохваћа}

              _{и на нас се окомило.}

              _{Војасака падалиште}

              _{Грахово је било наше;}

              _{крст и мјесец на лицу му}

              _{зеленом се завађаше.}

               _{Ка Косово орошено}

               _{крвљу девет Југовића,}

               _{Грахово се натопило}

               _{крвљу - десет Петровића.}

               _{Муке, патње, погибије}

               _{од земана Али-паше}

               _{неуморно - а упорно}

               _{светиле су руке наше.}

               _{Ма Граховац све заврши,}

               _{наш Граховац чудо ново;}

               _{он освети зло и покор,}

               _{што се случи на Косово."}

          _{(Краљ Никола, ,,Граховско коло" 1913.г)}

Види још

• Никшићко поље
• Цетињско поље
• Луковско поље
• Његушко поље
• Драгаљско поље

Литература

• Родић Д. и Павловић М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд

;

• текст др Бранка Радојчића, унив. проф., Наставничи факултет Никшић у Енцикоплефији југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1986. том 4 (Е—ХРВ) стр.545.