Пређи на садржај

Група НОП одреда за Лику

С Википедије, слободне енциклопедије
Група НОП одреда за Лику
Југословенска партизанска застава
ДеоНародноослободилачки партизанских одреда Југославије

Група НОП одреда за Лику је био партизанска формација у саставу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије током Другог светског рата у Југославији.

Историјат

[уреди | уреди извор]

формирана је средином октобра 1941. од сеоских устаничких одреда са подручја Лике. Почетком новембра Штаб групе је заједно са Окружним комитетом Комунистичке партије Хрватске за Лику, приступио реорганизацији сеоских одреда. У новембру су формирани 1. лички НОП одред Велебит: јачине четири батаљона у госпићком срезу, Лапачки батаљон (касније Стојан Матић) у срезу Доњи Лапац, батаљон Марко Орешковић од бораца из срезова Доњи Лапац и Грачац и батаљон Огњен Прица у кореничком срезу. У децембру приступило се формирању оточачког батаљона (касније Божидар Аџија) у оточачком срезу, Гаврило Принцип у грачачком срезу и Крбава у удбинском срезу (потпуно формирање завршено почетком 1942). У срезу Бриње формирана је, у децембру, омладинска (Брињска) партизанска чета. Група је 13. децембра 1941. имала по списковима 3730 бораца, а око 1070 на лицу, наоружаних са 711 пушака, 26 пушкомитраљеза, 3 митраљеза, 21 пиштољ и 1 хаубица. Батаљиони Марко Орешковић и Огњен Прица упућени су почетком децембра у северну Лику ради ширег размаха НОП. Они су 10. и 11. децембра напали усташе и оружнике (жандарма) на Плитвичким језерима, а затим се пребацили у рејон Бриња и Оточца. До маја 1942. јединице Групе одреда су нападале мање усташко-домобранске посаде и рушиле комуникације. Крајем децембра оне су после безуспешног напада на Кореницу коју је бранио 1 батаљон италијанске дивизије Ре држали место у тромесечној блокади. За то време, Италијани су настојали да деблокирају гарнизон. Нарочито жестоке борбе вођене су са деловима дивизија Ре и Ломбардија (шест батаљона) код Кланца 22. јануара 1942. и на Љубову од 22. јануара до 2. фебруара. У фебруару и у марту јединице Групе одреда ослободиле су Доњи Лапац, Срб, Личко Петрово Село, Чанак, Кореницу и Удбину. Италијанске снаге јачине око 7 батаљона подржане артиљеријом и тенковима после борби са деловима 1. личког одреда на Плочанском кланцу 23. марта ушле су у Удбину 25. марта, а 28. марта у Кореницу. У међувремену, 151. пук италијанске дивизије Сасари продро је 25. марта у Срб. До пролећа 1942. Група одреда је успешно рушила пругу КарловацКнин и одбијала покушаје непријатеља да продру на слободну територију у правцу Бунића и Подлапца. Средином априла Група одреда је бројала 2300 бораца. Штаб Групе одреда је у априлу извршио нову реорганизацију јединица. Поред 1. личког одреда (три батаљона), формиран је 2. лички НОП одред (батаљони Огњен Прица и Крбава) и 3. лички НОП одред (батаљони Стојан Матић, Марко Драшковић и Гаврило Принцип – касније Бићо Кесић). Батаљон Божидар Аџија и даље је дејствовао самостално. Од Брињске чете и нових бораца формиран је у мају Брињски батаљон, касније Љубица Геровац, који је дејствовао у саставу 1. приморске-горанског НОП одреда. У мају формирани су Ударни батаљон, Личка пролетерска чета која је убрзо ушла у састав Пролетерског батаљона Хрватске и тенковски вод, у јуну батерија топова и Одељење за везу, у августу 1. женска омладинска чета (у септембру формиране још две чете). У јулу 1942. Група је бројала 2096 бораца и држала пространу слободну територију. Од бораца Хрвата формирана је у јулу Косињска (Перушићка) чета за ширу мобилизацију хрватског живља у западном делу Лике. Група одреда је 8. јула 1942. дала два батаљона за 1. НОУ бригаду 1. оперативне зоне Хрватске, у августу је од њена четири батаљона формирана 2. НОУ бригада 1. оперативне зоне Хрватске, а 9. септембра од још четири батаљона и 9. бригада Хрватске (3. ударна бригада Хрватске); 7. септембра у саставу Групе одреда формиран је у западној Лици 4. лички НОП одред од батаљона Божидар Аџија и новоформираног косињског батаљона (Матија Губец). Формирањем бригада расформирани су 1, 2. и 3. лички НОП одред, па је Група пдреда крајем септембра престала да постоји, а 4. лички одред расформиран је средином новембра 1942.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Vojna enciklopedija. 3 (2. izd. изд.). Beograd. 1972. стр. 340.