Гуарам I
Гуарам I | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум смрти | 590. |
Породица | |
Потомство | Стефан I од Иберије |
Династија | Guaramid Dynasty |
Период | 588–590 |
Претходник | Sassanid viceroyalty |
Наследник | Стефан I од Иберије |
Гуарам I (? - око 590) је био грузијски принц, који је постао наследним владаром Иберије и источноримским куропалатом од 588 до око 590. Традиционално га се сматра особом идентичном Горгену (хеленизирано од Гурген) кога помиње византијски хроничар Теофан.
Гуарам је био син принца Леона и источноримске племкиње по имену Хелена. По оцу је био деда иберијског краља Вахтанга I Горгасалија. Био је члан млађег, не-краљевског огранка Хосроидске династије, која је под својом влашћу имала југозападне области Кларџети и Џавахетију. Када је године 572. избио рат између Источног римског царства и Персије, Гуарам се прво повезао са јерменским принцом Варданом III Мамиконијаном који је дигао устанак против перзијске власти. Персијанци су угушили устанак и Гуарам се склонио у Константинопољ. Тамо је остао све док Иберијци нису поновно дигли устанак и од цара Маврикија тражили да им пошаље иберијског владара. Он је то учинио пославши Гуарама, који је своје седиште пронашао у манастиру Мцхета. Гуарамова кратка владавина је остала забележена по ковању властитог новца, а приписује му се и оснивање манастира Џвари. Наследио га је син Стефан I.[1][2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Martindale, John Robert, ур. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire. Cambridge University Press. стр. 558. ISBN 978-0-521-07233-5.
- ^ Suny 1994, стр. 23–25.
Литература
[уреди | уреди извор]- Martindale, John Robert, ур. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire. Cambridge University Press. стр. 558. ISBN 978-0-521-07233-5.
- Suny, Ronald Grigor (1994). The Making of the Georgian Nation (2nd изд.). Indiana University Press. стр. 26-27. ISBN 978-0-253-20915-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Грузијско-сасанидски ковани новац: предња страна[мртва веза] и задња страна[мртва веза] драхма принца Гуарама. Музеј новца у Националној банци Грузије.