Даиџо даиџин
| Државни савет старог Јапана | |
|---|---|
 | |
Председник владе / Главни министар | Даиџо-даиџин |
| Министар левице | Садаиџин |
| Министар деснице | Удаиџин |
| Централни министар | Наидаиџин |
| Виши саветник | Даинагон |
| Средњи саветник | Чунагон |
| Нижи саветник | Шонагон |
| Осам министарства | |
| Централно министарство | Накацукаса-шо |
| Церемонијално министарство | Шикибу-шо |
| Цивилна управа | Џибу-шо |
| Народни послови | Минбу-шо |
| Војска | Хјобу-шо |
| Правда | Гјобу-шо |
| Трезор | Окура-шо |
| Управа царског двора | Кунаи-шо |
Даиџо даиџин или Даџо даиџин (太政大臣) била је политичка позиција слична премијеру у влади старог Јапана током Нара и Хејан периода.[1]
О позицији
[уреди | уреди извор]Прва у истори забележена особа која је носила титулу даиџо даиџина био је син цара Тенџија, принц Отомо (касније цар Кобун).[2] Уз ову титулу долазила је и велика политичка моћ али након неког времена, услед јачања клана Фуџивара, већ од 10. века особе са овом титулом нису имали права да одлучују осим ако се то није слагало са одлукама Фуџиваре. Иако је позиција под тим именом постојала (са прекидом) све до 1885, од 12. века се сматрала безначајном за веће политичке одлуке.[3] Након Меиџи обнове ова титула се накратко вратила. Санџо Санетоми је именован 1871. за даиџо даиџина али је ова титула ипак потпуно укинута 1885. у корист садашње титуле премијера Јапана.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Daijin" in Japan Encyclopedia. стр. 139.
- ^ Ponsonby-Fane, Richard (1959). The Imperial House of Japan. стр. 53.
- ^ Dickson, Walter G. et al.. (1898). "The Eight Boards of Government" in Japan. стр. 60. на сајту Гугл књиге