Далибор Чутура
Далибор Чутура | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Далибор Чутура | ||
Датум рођења | 14. јун 1975. | ||
Место рођења | Бездан, СФРЈ | ||
Висина | 1,90 m | ||
Информације о каријери | |||
Позиција | средњи бек | ||
Јуниорска каријера | |||
Бездан | |||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
— 1997—1998 1998—1999 1999—2001 2001—2002 2002—2004 2004—2010 2010—2012 2012—2019 — |
Црвенка Синтелон Железничар Ниш Веспрем Ловћен Пилотес Посада Алкобендас Арате Адемар Леон Констанца | ||
Репрезентативна каријера | |||
2012—2017 | Србија | ||
Тренерска каријера | |||
2019— | Фокшани | ||
Медаље
|
Далибор Чутура (Бездан, 14. јун 1975) је бивши српски рукометаш. Наступао је за репрезентацију Србије.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Рукометом се почео бавити у Графичару из Бездана. Као 15-годишњак прелази у тадашњег прволигаша Црвенку, а затим наступа у Србији и за Синтелон из Бачке Паланке и Железничар из Ниша.[1] Први инострани ангажман је имао у сезони 1998/99. када је са мађарским Веспремом освојио дуплу круну.
Наредни клуб му је био Ловћен, где је играо две сезоне, од 1999. до 2001. године и освојио две шампионске титуле у СР Југославији. Са цетињским клубом је 2001. године стигао до четвртфинала Лиге шампиона. Након тога одлази у Шпанију где проводи наредних 11 година. Наступао је за Пилотес Посаду, Алкобендас, Арате и Адемар Леон. Лета 2012. прелази у румунску Костанцу,[2] и тамо остаје до краја каријере 2019. године.
Одмах по завршетку играчке почео је и тренерску каријеру у Румунији, преузевши прволигаша Фокшани.[3]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За репрезентацију Србије је дебитовао на Европском првенству 2012 у Србији, када је освојена сребрна медаља.[4] Исте године је са националним тимом учествовао на Олимпијским играма у Лондону. Играо је за репрезентацију и у квалификационим циклусима за ЕП 2016. у Пољској и ЕП 2018. у Хрватској.[5][6]
Његов рођени брат Давор је такође рукометаш. Њих двојица су по први пут заједно заиграли у националном тиму у октобру 2014. на утакмици са Црном Гором, у оквиру квалификација за Европско првенство 2016. у Пољској.[7]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Веспрем
- Првенство Мађарске (1) : 1998/99.
- Куп Мађарске (1) : 1998/99.
- Ловћен
- Првенство СР Југославије (2) : 1999/00, 2000/01.
- Констанца
- Првенство Румуније (2) : 2012/13, 2013/14.
- Куп Румуније (3) : 2013, 2014, 2018.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ademar Leon je veliki izazov”. hrvatskarijec.rs. 2. 7. 2010. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Čutura u Konstanci”. b92.net. 29. 8. 2012. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „ODLIČAN TRENERSKI START DALIBORA ČUTURE – Bez milosti za Konstancu”. balkan-handball.com. 1. 10. 2019. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Čutura: "Španci nas se pribojavaju"”. sportske.net. 31. 3. 2012. Архивирано из оригинала 30. 05. 2020. г. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Србија поклонила бод Исланду, прокоцкана три гола предности”. zurnal.rs. 3. 5. 2015. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Цветковић: Из двомеча са Румунима желимо два бода”. zurnal.rs. 3. 5. 2017. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Braća Čutura prvi put, zajedno, brane boje Srbije”. novosti.rs. 28. 10. 2014. Приступљено 30. 5. 2020.