Дамјан Павловић
| Дамјан Павловић | |
|---|---|
 Дамјан Павловић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. април 1840. |
| Место рођења | Нови Сад, Аустријско царство |
| Датум смрти | 3. март 1866. (25 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Дамјан Павловић (Нови Сад, 14. април 1840 – Београд, 3. март 1866) је био српски инжењер, књижевник, преводилац и позоришни критичар.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у родном граду.[1] Након бомбардовања Новог Сада 1849. прешао је у Београд са старијим братом и мајком.[2] Тамо је завршио Лицеј, а потом је 1857. као стипендиста Матице српске уписао Политехнички институт у Бечу. Од 1862. прелази на студије техничких наука у Прагу.[3]
По завршетку студија враћа се у Србију, и 1865. је именован за ванредног цртача Министарства грађевине. Наредне године унапређен је у инжењера.[2]
Павловић је припадао романтичарима омладинског доба и писао је углавном љубавну и родољубиву поезију. Прву песму „Сунцу на заходу” објавио је у Шумадинки 1856. године. Своје радове објављивао је у Подунавки (1856—1858), Српским новинама (1857), Седмици (1857—1858), календарима Зимзелен (1858) и Војвођанин (1858), Летопису Матице српске (1858—1861), Даници (1860—1863) и Вили (1866).[3] Писао је и приповетке.
Бавио се књижевном критиком и теоријом. Као новинар и дописник из Прага и Београда радио је за новосадске новине Напредак, а повремено је сарађивао и у Српском дневнику и београдском Видовдану.[4]
На српски превео Гетеовог Торквата Таса (1864), а у рукопису су му остали преводи Гетеове Ифигеније на Тавриди и Молијерове Женидбе на силу.[4]
Од децембра 1863. до средине марта 1864, за време дугог боравка Српског народног позоришта у Новом Саду, објављивао је краће рецензије о представама у новинама Напредак.[4]
Постхумно му је штампан уџбеник Физика: за мање гимназијске школе, и за сваког пријатеља природних наука, који је у Србији био у употреби десет година. Књига Земља, на којој живимо изашла је 1866. као део едиције „Поучна и забавна књижица за одраслију децу и мушку и женску”.[2]
Разочаран емотивном страном свог живота извршио је самоубиство 3. марта 1866.[4]Био је заљубљен у кћерку Анке Обреновић-Константиновић, Катарину.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 606.
- ^ а б в Enciklopedija Novog Sada. Knjiga 18, Nom-Pav. Novi Sad: Novosadski klub "Dobra vest". 2001. стр. 280—281.
- ^ а б Ракитић 2011
- ^ а б в г „ПАВЛОВИЋ Дамјан | Енциклопедија Српског народног позоришта”. www.snp.org.rs.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ракитић, Слободан (2011). Антологија поезије српског романтизма. Београд.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
