Даница Вученић
Даница Вученић | |
|---|---|
| Датум рођења | 7. октобар 1967. |
| Место рођења | Зрењанин, СФРЈ |
Даница Вученић (Зрењанин, 7. октобар 1967) српска је новинарка и водитељка.
Биографија
[уреди | уреди извор]Даница је дипломирала новинарство на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[1][2] Новинарством се бавила током студија као сарадник у емисији "Нико као ја" на Другом програму Радио Београда, ту је радила до 1990. године.[1][3]
Највећи део новинарске каријере, тринаест година,[4] провела је на Б92, где је више година била ауторка емисије „Кажипрст”, а пре тога и уредница Дневника и редакције радија.[1]
Неколико година је била дописница Радија Слободна Европа из Београда,[1] али га напушта услед НАТО бомбардовања Србије, заједно са другим београдским колегама, који су сматрали да је неприкладно примати плату америчког Конгреса у то време. [4]
У војвођанском јавном сервису РТВ Војводине водила је емисију „Један на један“.[1] Због те емисије су представници СНС-а, односно власти, одлучили да је бојкотују, након позивања Оље Бећковић у емисију, [5] а Даница је због таквог понашања дала отказ и напустила новинарство.[6] Поводом отказа је изјавила:[7]
„Сматрам да на тај начин не могу професионално да обављам свој посао као водитеља јавног сервиса, јер је мој посао да поставим питања и тражим одговоре од свих учесника јавног и политичког живота. Моја идеја професионалног новинарства је у колизији са стањем у коме се налазим својом емисијом. Сада сам утерана у једностраност и нећу у томе да учествујем. Зато одлазим“.
— Даница Вученић
Даница се након две године, на позив Бранкице Станковић, вратила у тим Инсајдера.[6]
Ауторка је више документарних филмова и добитница бројних награда.[1] Неке од награда су „Витез позива“ са образложењем да „је на најбољи начин помирила свој професионални позив и савест“, награде за етику и храброст „Душан Богавац“, као и „Освајање слободе“ коју додељује Фондација „Маја Маршићевић Тасић“. Награда се додељује женама за допринос у раду и унапређењу људских права, владавине права, демократије и толеранције у политичкој комуникацији. [6] Савет за борбу против корупције Даници је доделио награду "Верица Бараћ", која се додељује за допринос у борби против корупције.[8]
Радила је на ТВ емисији у продукцији Агенције Фонет "Квака 23" и подкасту "У микрофон" на порталу Истиномер.[1]
Од 2021. године прелази на телевизију Н1 и води емисију "Иза вести".[9]
Живи у Београду са ћерком Ивом.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е „Danica Vučenić – Digital Conference 2022” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-14.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Vremeplov (7. oktobar 2015)”. www.rts.rs. Приступљено 2022-12-14.
- ^ „Danica Vučenić, novinar RTV B92 - Kažiprst kao životna misija”. www.ekapija.com. Приступљено 2022-12-14.
- ^ а б в „Pro-Femine 2013 - učesnici konferencije - Ljepota&Zdravlje BIH”. https://www.ljepotaizdravlje.ba/ (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-12-14. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „Danica Vučenić: Vlast me onemogućila da radim svoj posao”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-12-14.
- ^ а б в „Danica Vučenić: Narodni advokat - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2021-08-04. Приступљено 2022-12-14.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Danica Vučenić napušta RTV”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2022-12-14.
- ^ „Danica Vučenić dobitnica nagrade Verica Barać”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-12-14.
- ^ „Danica Vučenić prelazi na N1 televiziju”. N1 (на језику: српски). 2021-07-30. Приступљено 2022-12-14.
