Дванаест санадских хумки

	Хумке код Санада
Назив хумке или групе:	12 хумки код Санада
Кодни назив:	BAN076-BAN089
Тип:	Hумка-стражара
Локација (општина):	Чока
Традиционални назив:	Не постоји
Порекло назива:	Непознато
Историјски период:	III-I.век п. н. е.—III.век
Епоха:	Неолит, или касније?
Порекло (култура):	Скити или кумани
Димензије (приближно):	5×10 м
Висина (приближно):	2-4 м
Материјал:	Земља
Стање:	Релативно лоше
Археолошки истражено:	Запажено сондирање
	Портал:Археологија; Портал:Историја;

Серија од дванаест препознатљивих хумки (кургана) налази се у општини Чока у северном Банату, на потезу између Санадa и Чоке. Ове хумке представљају релативно изоловану целину, комплекс који без икакве сумње припада истом градитељу из исте временске епохе. Не разликују се много од осталих хумки у регији, изузев неких већих које су служиле као утврда. Међутим у недостатку археолошке информације није познато којој епохи су припадале, то јест када су направљене и ко их је заправо градио.

Историјат и временски оквир

Овај део Баната у старо и античко доба насељавали су Индоевропски народи трачког (Агатирзи, Гети, Дачани) и келтског (Боји, Ерависци) порекла, а од првих векова наше ере германски Готи и ирански Сармати (Јазиги, Роксолани и Лимиганти). Једно време се ту задржавају Хуни и до Атилине смрти успостављају своју државу, а након њих на ове просторе упадају Авари који такође успевају да се ту одрже, о чему сведоче њихове бројне некрополе.^[1]

Од народа који су у раном средњем веку под Карпате стизали са истока, осим Мађара са великом сигурношћу се може рећи да на овај простор продиру и Кумани, а ту су и Монголи и Татари, који их у свом краткотрајном походу потискују према западу.

Иако у недостатку археолошких истраживања, о стварним градитељима ових хумки имамо само претпоставке, знамо да су многи од ових народа традиционално познавали курганску културу, односно и сахрањивали у земљане тумуле, стога долазе у обзир као потенцијални градитељи.

Ако се тражи одговор на порекло хумки, треба узети у обзир да је сваки од наведених народа доносио део својих обичаја и стога могао имати утицаја на настанак културе хумки на равним, степским просторима Баната и Бачке.

Положај и тип хумки

Хумке су постављене на подручје леве обале Тисе, у релативно правилној лучној линији која прати приобаље бившег меандра (мртваје или пра-тока) реке. Идентификован је симболичан број од дванаест хумки, сличног изгледа и градње. Пошто немају традиционалног народног имена или неки засебан појединачни топоним, могу се номиновати само у виду целине. Хумке Санада спадају у анонимне хумке, које провизорно можемо обележавати бројем редоследа у којем су просторно постављене (хумка бр. 1, број 2 итд.). На приложеним сликама је представљено само неколико репрезентативнијих, пошто је један део њих делимично или потпуно уништен.

По типу свака представља хумку-стражару које су служиле изнад свега за осматрање. То је јасно из њиховог положаја у овом изузетно равном подручју. Места подизања су очигледно са пажњом одабирана, тако да се обезбеди међусобна видљивост (искоришћене су и уздужне елевације уз изохипсе). Ове хумке су подизане у карактеристичном низу тако да се са врха једне добро види на друге. У циљу тактичке одбране од надолазећег непријатеља са хумки су дању сигнализовали димом, а ноћу ватром. Са хумке је толико добра видљивост, да је по неком предању већ то могло бити довољно да се на њу коњаник-извиђач попне, и са коњем стане у одређеном смеру показујући на правац из којег долази опасност.^[а] Тај сигнал би регистровао посматрач са удаљене хумке и на време обавестио заједницу.

Стање и перспективе

Санадске хумке игром новијих околности спадају међу најнарушеније у Србији. Преживеле су векове и варварска времена, како-тако и ратове (за време II. светског рата немачка војска је у њих уграђивала бункере), али не и вандализам неких који су покушали са пљачком њиховог садржаја. Непознати починиоци су у организованој криминалној активности која је укључивала употребу тешке механизације ископали средину хумки, и то тако да се издалека та радња не открива одмах. За површног посматрача хумке и даље стоје, али када се приђе постаје јасно да је учињено намерно нарушавање ових културно-историјских споменика. Ова немила интервенција – над многим хумкама у Банату – одигравала се у скоријој прошлости, пре једне- или две деценије, на шта указује садржај врста и фаза развоја биљног покривача — високи коров бодљикавог карактера, претежно стричак (Carduus acanthoides).^[б] Нико из званичних институција задужених за заштиту историјског наслеђа (музеји, министарства, самоуправе) није реаговао, али чак и да постоји правилан законски оквир и систем санкционисања, то не би спречило вандалско разарање овако издвојених објеката. Тако да хумке Санада деле тужну судбину многих нечуваних и нарушених археолошких локалитета у Србији и на Балкану.

Галерија

Прва у низу хумки, одмах поред пута, која је због близине прометнице остала сачувана од вандала Трећи по реду курган - по високом корову се већ издалека види да је површина хумке нарушавана Хумка у предњем плану је најнарушенија. Раскопана је багером по средини Слика је настала са једног кургана управо да демонструје међусобну видљивост хумки – панорама са врха је фантастична Безимена и опљачкана хумка и даље гордо господари пределом

Види још

Литература

Милан Туторов (2001): Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната; Аурора, Нови Сад
Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)
Milutin Garašanin, Đuro Basler, Nikola Tasić, Stojan Dimitrijević, Borislav Jovanović и други (1979): Praistorija jugoslavenskih zemalja (1979—1987) Vol. III. Eneolitsko doba; Akademija nauka i umjetnosti BiH - Centar za balkanološka ispitivanja, Sarajevo

Белешке

^ Историчар Золтан Нађерђ (мађ. Nagygyörgy Zoltán), viva voce
^ Као и многе друге коровске врсте ова биљка воли узнемиравано земљиште лошег квалитета. Честа је и масовна на пример на сметлиштима, на местима рушевина, као и тамо где се глинени слој земљишта измешао са плодним - типично за места копања)

Извори

^ Filip Krčmar (2011): Banat kroz vekove, u knjizi: Banat je kao priča (Zoran Slavić, ured.), Istorijski arhiv Zrenjanin - NIP Zrenjanin, Zrenjanin

Спољашње везе

[2] Историчар Золтан Нађерђ (мађ. Nagygyörgy Zoltán), viva voce

[3] Као и многе друге коровске врсте ова биљка воли узнемиравано земљиште лошег квалитета. Честа је и масовна на пример на сметлиштима, на местима рушевина, као и тамо где се глинени слој земљишта измешао са плодним - типично за места копања)

[1] Filip Krčmar (2011): Banat kroz vekove, u knjizi: Banat je kao priča (Zoran Slavić, ured.), Istorijski arhiv Zrenjanin - NIP Zrenjanin, Zrenjanin

[1]

[а]

[б]