Дебелоношка
| Дебелоношка | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Подрод: | Phlegmacium
|
| Врста: | C. praestans
|
| Биномно име | |
| Cortinarius praestans | |
| Синоними[1][2] | |
Дебелоношка или дебелоножна копренка (лат. Cortinarius praestans) је јестива гљива из породице Cortinariaceae. Клобук је црвеносмеђ, у почетку округласт, касније отворен, јако је меснат, по влажном времену мало вискозан, у почетку прекивен љубичастим остацима овоја, руб је у почетку длакав, касније гол и наребран. Листићи су у почетку жућкастосмеђи, на крају тамносмеђи, густи су и широки. Стручак је ваљкаст, пун, изнад основе изражено задебљан, пун, бели, према врху бледосмеђи до бледољубичаст. Месо је љубичастобело, дебело и чврсто, укусно. Споре су велике, вретенасте, брадавичасте, отрусина је рђастосмеђа.
Станиште
[уреди | уреди извор]Распрострањена је у Европи и Азији. Станишта су белогоричне и мешане шуме (буква, храст, питоми кестен), воли вапненасту или глинастовапненасту подлогу. Расте у скупинама или круговима, лети и у јесен.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Латински назив рода Cortinarius долази од ријечи cortina (копрена, завеса), због нежног вела који код младих гљива прелази од ивице клобука до стручка. На страним језицима називи су (енгл. goliath webcap), (фр. cortinaire remarquable, cortinaire majestueux, cortinaire élégant, cortinaire de Berkeley), (нем. Schleiereule, Blaugestiefelter Schleimkopf), (словен. nagubana koprenka).
Употреба
[уреди | уреди извор]Јестива је гљива, одличне квалитете.[3] Укусна је и издашна.
Истраживање
[уреди | уреди извор]Истраживање показује да Cortinarius praestans има антибактеријско ефикасност против Стафилококус ауреус.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Cortinarius praestans Cordier”. Index Fungorum. CAB International. Приступљено 31. 8. 2010.
- ^ „Recommended English Names for Fungi in the UK” (PDF). British Mycological Society. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 7. 2011. г. Приступљено 25. 3. 2017.
- ^ Pilat Á, Ušák O (1961). Mushrooms and other Fungi. London: Peter Nevill. стр. 99.
- ^ Janeš D, Kreft S, Jurc M, Seme K, Štrukelj. (2007). Antibacterial Activity in Higher Fungi (Mushrooms) and Endophytic Fungi from Slovenia. Pharmaceutical Biology, 45, 9:700–706 https://www.researchgate.net/publication/259469827_Antibacterial_activity_in_higher_fungi_mushrooms_and_endophytic_fungi_from_Slovenia
Литература
[уреди | уреди извор]- Pilat Á, Ušák O (1961). Mushrooms and other Fungi. London: Peter Nevill. стр. 99.
- Зденко Ткалчец, Армин Мешић, Невен Маточец, Иван Кушан (2008). Црвена књига гљива Хрватске. Министарство културе Републике Хрватске, Државни завод за заштиту природе. ISBN 978-953-7169-42-2 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ).
