Пређи на садржај

Делија Фијаљо

С Википедије, слободне енциклопедије
Делија Фијаљо
Делија Фијаљо 2012. године
Лични подаци
Датум рођења(1924-07-04)4. јул 1924.
Место рођењаХавана, Куба
Датум смрти29. јун 2021.(2021-06-29) (96 год.)
Место смртиКорал Гејблс, Флорида, САД
Занимањесписатељица, сценаристкиња[1][2]
Породица
СупружникБернардо Пасквал (в. 1952 —  с. 2019)
Деца5
Књижевни рад
Период1960—1985.
Језик стварањашпански
Жанрљубавни

Делија Фијаљо (шп. Delia Fiallo; Хавана, 4. јул 1924 — Корал Гејблс, 29. јун 2021) била је кубанска списатељица и сценаристкиња која је живела у Мајамију. Била је један од најистакнутијих представника савременог љубавног романа, бавила се разним жанровима који су се појављивали у њеном књижевном стваралаштву.

Због доприноса који је дала успону жанра мелодраме крајем 1970-их и средином 1980-их, сматра се „мајком латиноамеричке теленовеле”.[3] До краја 1980-их, њене серије су имале преко 100 милиона гледалаца укупно.[4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Фиjаљо је студирала филозофију на Универзитету у Хавани и дипломирала је 1948. године.[5][4] Исте године је добила књижевну награду за једну своју кратку причу. Поред уређивања часописа за кубанско Министарство просвете и рада у односима са јавношћу, почела је да пише радионовеле у Хавани 1949. године. Прву адаптацију у теленовелу направила је са Сорајом, која је приказана на Куби 1957. године.[6][7] Напустила је Кубу, заједно са својом породицом, 1966. године и отишла у изгнанство у Мајамију, где ће написати већину својих дела.

Фиjаљо је прво покушала да прода своје сценарије у Порторико, али су јој емитери из Венецуеле понудили четири пута више новца. Живела је неко време у Венецуели, да би надгледала продукцију својих дела од стране Venevisión-а, а касније Radio Caracas Televisión-а.[8] Захваљујући свом сународнику Енрикеу Куску, успела је да ступи у контакт са власницима Venevisión-а, који су емитовали њену прву теленовелу у тој земљи, Лусеситу из 1967. године.[9]

Фиjаљо није написала ниједну оригиналну теленовелу након Кристал 1985. године, пошто последњи пројекат на којем је радила, Срећа, никада није завршен и одлучила је да се повуче. Тада је продала права на своја дела мексичкој продукцијској кући Televisa. Њихове адаптације, како је више пута изјавила, нису јој се допале.[9]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Удала се за радио редитеља Бернарда Паскуала 1952. године. Били су у браку 67 година, све док он није умро у марту 2019. године.[10] Била је мајка петоро деце и имала 13 унучади.

Према њеној изјави, није посетила родну Кубу, након одласка, нити Венецуелу од избора бившег председника Уга Чавеза 1998. године.[9]

Фиjаљо је умрла у јуну 2021. у 97. години живота, у свом дому у Корал Гејблсу на Флориди.[11][4]

Теленовеле

[уреди | уреди извор]

У списку су, поред оригиналних назива дела, наведене екранизације које су приказиване на српском говорном подручју. Већина теленовела има још по неколико екранизација различитих продукција.

Оригиналне

[уреди | уреди извор]

Адаптиране

[уреди | уреди извор]
  • Моја сестра близнакиња
  • Оркански висови
  • Лаура и Вирхинија
  • Јадна ђаволица (касније адаптирана као Фиорела)

Награда

[уреди | уреди извор]

Награда „Богиња теленовела” је створена у част Делије Фиjаљо на 9. годишњем Самиту индустрије теленовела 2011. године.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Cumbre de Telenovela crea premio Delia Fiallo” [Telenovela Summit creates Delia Fiallo prize]. El Universo (на језику: Spanish). 6. 11. 2011. Приступљено 4. 10. 2016. [мртва веза]
  2. ^ „Premios Delia Fiallo en la proxima IX Cumbre Mundial de la Industria de la Telenovela y Las Series de Ficcion” [Delia Fiallo Prizes at the 9th Summit of the Telenovela and Fiction Series Industry]. TVMAS (на језику: Spanish). Приступљено 5. 10. 2016. 
  3. ^ „¡Delia Fiallo cumple 90!” [Delia Fiallo turns 90!]. El Nuevo Herald (на језику: Spanish). 29. 6. 2014. Приступљено 5. 10. 2016 — преко YouTube. 
  4. ^ а б в Green, Penelope (4. 7. 2021). „Delia Fiallo, Master of the Telenovela, Is Dead at 96”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-07-05. 
  5. ^ Diario, Raul (15. 11. 2008). „Mundo de las telenovelas: Datos biograficos de Delia Fiallo” [World of telenovelas: biographical data of Delia Fiallo]. Blogspot (на језику: Spanish). Приступљено 5. 10. 2016. [мртва веза]
  6. ^ Yanel, Lydia S. „'1.600 millones de personas ven "culebrones"', afirma la cubana Delia Fiallo, autora de 'Cristal'” ['1.6 million people watch telenovelas', says Cuban Delia Fiallo, author of 'Cristal']. El Mundo (на језику: Spanish). Архивирано из оригинала 8. 3. 2009. г. Приступљено 5. 10. 2016. 
  7. ^ Correa Guatarasma, Andrés (16. 8. 2015). „Adiós, Cuba (por Delia Fiallo)”. El Universal (на језику: Spanish). Приступљено 5. 10. 2016. 
  8. ^ Espinosa, María Elisa. „Delia Fiallo: Madre sólo hay una”. Estampas (на језику: Spanish). El Universal. Архивирано из оригинала 6. 10. 2016. г. Приступљено 5. 10. 2016. 
  9. ^ а б в „Delia Fiallo cumplió 90 y celebró en familia” [Delia Fiallo turns 90 and celebrates with family]. Últimas Noticias (на језику: Spanish). 6. 7. 2014. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 5. 10. 2016. 
  10. ^ „Delia Fiallo, escritora de novelas” [Delia Fiallo, writer of novels]. Fotogramas (на језику: Spanish). Приступљено 5. 10. 2016. [мртва веза]
  11. ^ TIM, Televisa. „Muere Delia Fiallo, escritora de ‘El privilegio de amar’ y 'Esmeralda', a los 96 años”. Las Estrellas TV (на језику: шпански). Приступљено 29. 6. 2021. 
  12. ^ Azuero, Rossana (28. 10. 2011). „Delia Fiallo: 'Gracias por este reconocimiento cuando ya quedaron atrás glorias y aplausos'” [Delia Fiallo: 'Thank you for this recognition when glory and applause were already left behind']. El Popular (на језику: Spanish). Приступљено 4. 10. 2016. [мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Делија_Фијаљо&oldid=28384578”