Демографија Шведске
Етноси
[уреди | уреди извор]Поред Швеђана, Шведски Финци су најбројнија национална мањина која у броју од 50.000 настањује Шведско-Финску границу, има и 450.000 грађана који су прва и друга генерација усељених етничких Финаца. Такође, крајњи север је насељен Лапонцима или Самима (термин Лапонци (Lapps) сматра се пежоративним за ову етничку заједницу).
Језик
[уреди | уреди извор]Шведски језик потпуно доминира. Фински језик је тотално сузбијен 60-их година ХХ века. 1999. године Шведска је признала 5 мањинских језика: лапонски, мејанкиели (meänkieli), стандардни фински језик, ромски и јидиш. Ови језици су званични у појединим општинама и регијама у Шведској.
Усељеници
[уреди | уреди извор]13,3% становника Шведске су странци. Имиграција је значајно порасла у Другом светском рату, када је 70.000 деце евакуисано из Финске од којих је 15.000 остало после рата. До 1973. године доминира усељење радне снаге, са највећим интензитетом у касним 60-им. Најбројније групе усељеника су из Финске и бивше Југославије међу којима има и ратних избеглица.
| Порекло | Странци по земљи рођења |
|---|---|
| Финска | 186.600 |
| Србија и Црна Гора | 74.600 |
| Ирак | 70.000 |
| Босна и Херцеговина | 54.500 |
| Иран | 54.000 |
| Норвешка | 45.000 |
| Пољска | 43.500 |
| Данска | 41.700 |
| Немачка | 40.800 |
| Турска | 35.000 |
| Чиле | 27.700 |
| Либан | 21.100 |
| Велика Британија | 16.800 |
| Тајланд | 16.300 |
| Сирија | 16.200 |
| САД | 15.300 |
| Сомалија | 15.300 |
| Мађарска | 13.700 |
| Индија | 12.900 |
| Румунија | 12.500 |
| Вијетнам | 12.000 |
| Кина | 11.900 |
| Етиопија | 11.200 |
| Грчка | 10.800 |
| Остатак Скандинавије | 277.100 |
| Западна Европа | 106.400 |
| Источна Европа | 326.100 |
| Бивши Совјетски Савез | 37.800 |
| Блиски исток | 223.700 |
| Остатак Азије | 91.700 |
| Суб-сахарска Африка | 51.000 |
| Северна Америка | 26.500 |
| Јужна Америка | 55.500 |
| Океанија | 3.500 |
| Укупно странаца | 1.199.300 |
| подаци из децембра 2004. године | |
Религија
[уреди | уреди извор]Већина (78%) припада Шведској цркви која је одвојена од државе 2000. године. Друге хришћанске деноминације укључују римокатоличку, православну и баптистичку као и друге хришћанске евангелистичке цркве. Неко од Лапонаца су анимисти. Услед усељења порастао је удео и муслимана. Претпоставља се да је само 5% становништва религиозно.
Статистика
[уреди | уреди извор]- Становништво: 8.875.053 (процена јул 2001)
- Стопа раста становништва: 0,02% (2001. процена)
- Раст становништва: просечно 1 особа/15 минута
- стопа наталитета: 9.91 рођења/1.000 становника (2001)
- стопа морталитета: 10.61 смрти/1.000 становника (2001)
- Нето стопа миграције: 0.91 миграната/1.000 становника (2001)
- Стопа укупног фертилтета: 1.53 рођене деце/жени (2001. процена)
- Стопа смртности одојчади: 3.47 смрти/1.000 живорођених (2001. процена)
- Очекивано трајање живота на рођењу: 79.71 година
- Мушкарци: 77.07 година
- Жене: 82.5 година (2001. процена)
Старосна структура
[уреди | уреди извор]- 0-14 година: 18,19% (мушкарци 828.308; жене 786.353)
- 15-64 година: 64,53% (мушкарци 2.911.949; жене 2.814.730)
- 65 година и више: 17,28% (мушкарци 649.296; жене 884.417) (2001. процена)
Стопа укупног фертилитета
[уреди | уреди извор]- 1950. год. 2,32 рођене деце по жени
- 1980. год. 1,68 рођене деци по жени
| Година | Стопа укупног фертилитета |
| 1989 | 1,70 |
| 1990 | 1,90 |
| 1991 | 1,90 |
| 1992 | 1,90 |
| 1993 | 1,90 |
| 1994 | 2,04 |
| 1995 | 2,00 |
| 1996 | 1,97 |
| 1997 | 1,70 |
| 1998 | 1,76 |
| 1999 | 1,83 |
| 2000 | 1,53 |
| 2001 | 1,53 |
| 2002 | 1,54 |
| 2003 | 1,54 |
| 2004 | 1,66 |
| 2005 | 1,66 |
| 2006 | 1,66 |
Полна структура
[уреди | уреди извор]- на рођењу: 1.06 мушкараца/жена
- испод 15 година: 1.05 мушкараца/жена
- 15-64 година: 1.03 мушкараца/жена
- 65 година и више: 0.73 мушкараца/жена
- Укупно становништво: 0.98 мушкараца/жена (2001. процена)
Писменост
[уреди | уреди извор]- Укупно становништво: 99% (1979. процена.)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Шведска статистика – званична статистика
