Пређи на садржај

Демократска Црна Гора (политичка странка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Демократска Црна Гора
ПредсједникАлекса Бечић
Основана19. април 2015.; прије 9 година (2015-04-19)
Одвојила се одСоцијалистичке народне партије[1][2][3]
Сједиште8. марта 72, Подгорица
Идеологија
Политичка позицијацентар[7][8] до левог центра[9]
Национално чланствоХрабро се броји!
Европско чланствоЕвропска народна странка
Боје  црвена   наранџаста
Скупштина
7 / 81
Предсједници општина
3 / 25
Локалне скупштине
95 / 847
Веб-сајт
www.demokrate.me

Демократска Црна Гора (ДЦГ), позната и као Демократе, је политичка странка у Црној Гори. Основана је 2015. када се дио чланова Социјалистичке народне партије одвојио и формирао нову политичку странку. Предсједник странке је Алекса Бечић.

Демократска Црна Гора је самостално учествовала на парламентарним изборима 2016, гдје је освојила 10% гласова, односно 8 посланика у Скупштини Црне Горе. Такође, учествовала је на локалним изборима у Котору и Будви у истом периоду, гдје су, у коалицији са другим партијама формирали власт и имали позиције градоначелника. У Херцег Новом на изборима 7. маја 2017. Демократе су биле друга најјача странка и кроз коалицију су добили функцију градоначелника.

На предсједничким изборима 2018, подржали су независног кандидата Младена Бојанића, док су на локалним изборима 2018, наступили су у коалицији са Уједињеном реформском акцијом у већини општина, а формирали су власт у Беранама, у коалицији са Демократским фронтом и Социјалистичком народном партијом.

На парламентарним изборима 2020, наступили су у коалицији Мир је наша нација, заједно са ДЕМОС-ом и другим мањим партијама. Коалиција је освојила укупно 10 мандата и са коалицијама За будућност Црне Горе и Црно на бијело формирали су власт са укупно 41 мандатом. Истог дана, одржани су локални избори у пет општина, од којих су у три Демократе оствариле добар резултат, док су бојкотовали изборе у Тивту.

Историја

[уреди | уреди извор]

Демократска Црна Гора је основана 2015. године, када се дио Социјалистичке народне партије Црне Горе одвојио и формирао нову политичку партију, са два представника у Скупштини Црне Горе.[10] На првом конгресу странке, Алекса Бечић, је као једини кандидат, изабран за предсједника странке.[11]

Алекса Бечић, оснивач и тренутни лидер странке.

На парламентарним изборима 2016, Демократе су освојиле осам мандата у Скупштини, а након локалних избора 2016, странка је, у коалицијама, формирала власт у Будви и Котору, док је након локалних избора 2017, формирала власт и у Херцег Новом, са укупно 9 мандата.[12]

У марту 2018, Демократе су подржале независног кандидата за предсједника — Младена Бојанића, на предсједничким изборима 2018, као и Демократски фронт, Социјалистичка народна партија, Уједињена реформска акција и Уједињена Црна Гора.[13][14] На изборима, Бојанић је завршио други, иза Мила Ђукановића, са 33,40% гласова.[15]

На локалним изборима 2018, Демократе су формирале коалицију са Уједињеном реформском акцијом (УРА) у више општина. Након избора, формирали су власт само у Беранама, у коалицији са Демократским фронтом и Социјалистичком народном партијом.[16]

На парламентарним изборима 2020, Демократе су формирале коалицију Мир је наша нација, са ДЕМОС-ом, Новом љевицом, Партијом пензионера, инвалида и реституције (ПИР) и Друштвом за истраживање политике и политичке теорије, као и неким независним кандидатима, као што је либерал Владимир Павићевић, бивши лидер Црногорске.[17][18] Коалиција је освојила 10 мандата, од чега девет припада Демократама, а један ДЕМОС-у. Заједно са коалицијом За будућност Црне Горе и Црно на бијело имају укупно 41 мандат[19] и формирали су Владу,[20] док је предсједник странке — Алекса Бечић, изабран за предсједника Скупштине.[21] За избор Бечића гласао је и један посланик Албанске алтернативе и три посланика Бошњачке странке.[22] Истог дана кад и парламентарни, одржани су и локални избори 2020. у пет општина. У Гусињу је побиједила Демократска партија социјалиста;[23] у Будви, Котору и Андријевици је побиједила опозиција,[24] заједно са Демократама, док су бојкотовали изборе у Тивту, на којима је највише гласова освојила грађанска листа Народ побјеђује.[25]

Резултати на изборима

[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори

[уреди | уреди извор]
Скупштина Црне Горе
Година Укупно гласова % Број мандата Промјене Коалиција Влада
2015 Раздвајање од Социјалистичке народне партије
2 / 81
 Раст 2 — опозиција
2016 38,327 10.01%
8 / 81
 Раст 6 — опозиција
2020 51,297 12.54%
9 / 81
 Раст 1 МНН власт

Предсједнички избори

[уреди | уреди извор]
Предсједник Црне Горе
Година Кандидат Позиција Гласови у првом кругу % Позиција Гласови у другом кругу %
2018 Младен Бојанић[a] 2
111,711
33.40%
 Н/Д
—
—

a Независни кандидат, подршка

Позиције

[уреди | уреди извор]

Главне позиције које су остварили чланови Демократске Црне Горе:

Предсједник Скупштине Црне Горе Године
Алекса Бечић 2020—2022

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bečić napustio SNP”. dan.co.me. Приступљено 31. 8. 2020. 
  2. ^ „Aleksa Bečić napušta SNP: Ne mogu sa Milićem i Jonicom”. vijesti.me. Приступљено 31. 8. 2020. 
  3. ^ „Aleksa Bečić osniva novu partiju”. mondo.me. Приступљено 31. 8. 2020. 
  4. ^ Wang, Kyle (30. 8. 2020). „Compass Elections: Montenegro Elections 101”. The Caravel (на језику: енглески). Приступљено 16. 2. 2022. 
  5. ^ „What Montenegro's future government means for the Western Balkans”. European Council on Foreign Relations. 15. 9. 2020. Приступљено 16. 2. 2022. 
  6. ^ „Montenegro”. Center for Strategic & International Studies. Приступљено 16. 2. 2022. 
  7. ^ Lika, Idlir (20. 8. 2020). „Hard times for breaking former communists' power monopoly in Montenegro”. www.aa.com.tr. Приступљено 2022-02-16. 
  8. ^ Utjesinović, Vladimir (2020-09-02). „Who is the opposition alliance that won Montenegro's election?”. Euronews. 
  9. ^ Montenegro (2022), Europe Elects. Retrieved 2023-03-04.
  10. ^ „Bečić predstavio "Demokratsku Crnu Goru"”. RTCG — Radio Televizija Crne Gore — Nacionalni javni servis. Приступљено 31. 8. 2020. 
  11. ^ „Bečić izabran za predsjednika "Demokratske Crne Gore — Demokrata"”. portalanalitika.me. Архивирано из оригинала 07. 11. 2019. г. Приступљено 31. 8. 2020. 
  12. ^ „Demokratama predsjednik opštine, DF-i šef parlamenta”. vijesti.me. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2020. 
  13. ^ „Bojanić predao potpise za kandidaturu”. Vijesti.me. Архивирано из оригинала 14. 04. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2020. 
  14. ^ „I Demokrate podržale Bojanića”. borba.me. Приступљено 31. 8. 2020. 
  15. ^ „Izbori za Predsjednika Crne Gore”. dik.co.me. Архивирано из оригинала 21. 06. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2020. 
  16. ^ „Zdravo Berane i Demokrate imaju 426 glasova više od koalicije DPS-BS-SD”. vijesti.me. Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2020. 
  17. ^ „U Crnoj Gori formiran "Građanski blok"”. rts.rs. Приступљено 31. 8. 2020. 
  18. ^ „Formiranje Građanskog bloka”. Vijesti.me. Приступљено 31. 8. 2020. 
  19. ^ „Opozicija proglasila pobjedu: Gotov je”. vijesti.me. 31. 8. 2020. Приступљено 3. 9. 2020. 
  20. ^ Milić, Petar (4. 12. 2020). „Izabrana nova Vlada Crne Gore, SAD i EU očekuju saradnju "na ubrzanju reformi"”. glasamerike.net. Приступљено 13. 2. 2021. 
  21. ^ „Bečić predsjednik Skupštine Crne Gore, Krivokapić predložen za mandatara”. slobodnaevropa.org. 23. 9. 2020. Приступљено 13. 2. 2021. 
  22. ^ „Objavili dokument: Poslanici tri koalicije podržali Krivokapića za mandatara”. vijesti.me. 23. 9. 2020. Приступљено 13. 2. 2021. 
  23. ^ „Milova partija uzela većinu u GusinjuMilova partija uzela većinu u Gusinju”. dan.co.me. 31. 8. 2020. Приступљено 3. 9. 2020. 
  24. ^ „Opozicija vratila Budvu, Andrijevicu, Kotor...”. vijesti.me. 31. 8. 2020. Приступљено 3. 9. 2020. 
  25. ^ Sekulović, M. (1. 9. 2020). „Smena Mila U Tivtu Posle Četvrt Veka: Kao i na parlamentarnom tako i na lokalnom nivou izbori doneli slom DPS”. novosti.rs. Приступљено 3. 9. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демократска_Црна_Гора_(политичка_странка)&oldid=28450024”