Деркумова болест
| Деркумова болест | |
|---|---|
| Латински | Morbus Dercum |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | ендокринологија |
| МКБ-10 | E882 |
| МКБ-9-CM | 272.8 |
| OMIM | 103200 |
| DiseasesDB | 29660 |
| eMedicine | derm/839 |
| MeSH | D000274 |
Деркумова или Андерова болест (лат. Morbus Dercum s. Adiposis dolorosa) је ретко обољење непознате етиологије, које се карактерише мултиплим болним липомима који се јављају у одраслом добу. Болест се најчешће јавља код гојазних жена у постменопаузи,[1] мада од ње могу да оболе и мушкарци.
У стручној литератури први пут ју је описао 1892. године амерички неуролог Френсис Завијер Деркум (енгл. Francis Xavier Dercum).
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]
Почетак болести је неприметан. До тада здрава жена, примећује израслине (у виду громуљица) које се могу појавити по целом телу, осим у пределу главе и врата. За веома кратко време долази до повећања телесне тежине. Настале промене прати бол и општа малаксалост. Бол се појачава са повећањем количине масног ткива, а његов интензитет може варирати од нелагодности при палпацији до болова у виду паљења, пробадања и до појаве јаких болова по целом телу. Бол се појачава при загревању коже, током туширања и ношења уске одеће.
На основу локализације и ширења бола, разликују се три типа Деркумове болести:
- јукстаартикуларни тип (тип I) - са болним наслагама масног ткива у пределу колена или кука,
- генерализовани тип (тип II) - са дифузним болом и
- нодуларни тип (тип III) - са интензивним болом око липома.[2]
Остали симптоми и знакови болести су: трњење прстију праћено цијанозом и отежаним покретима (најверовазније због компресије медијалног нерва), склоност ка стварању модрица, хронична малаксалост, јутарња укоченост, главобоље, проблеми са концентрацијом и памћењем, депресија и сл.[1] С обзиром на чињеницу да обољење прати овако широк дијапазон различитих симптома, 1981. године је предложено да се болест преименује у Деркумов синдром.[3]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, лабораторијских налаза (преглед крви, хормонални статус) и других допунских метода.[1]
Лечење
[уреди | уреди извор]Као вид медикаментозне терапије користе се кортикостероиди, анестетици (лидокаин), аналгетици за ублажавање болова и др. За редукције телесне тежине и масног ткива изводе се липосукција и ексцизија појединих липома.[1] Осим тога примењују се и дијета, масажа, акупунктура, топле купке, технике опуштања, когнитивна бихевиорална терапија, хипноза итд.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Adiposis dolorosa”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2007. г. Приступљено 22. 12. 2007.
- ^ „E-medicine”. Приступљено 22. 12. 2007.
- ^ Palmer ED (новембар 1981). „Dercum's disease: adiposis dolorosa”. Am Fam Physician. 24 (5): 155—7.
- ^ Campen RB, Sang CN, Duncan LM: Case records of the Massachusetts General Hospital. „Case 25-2006”. New England Journal of Medicine. 355 (7): 714—22. август 2006.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- E-medicine - Adiposis dolorosa (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
