Десанка Цоца Ђорђевић

Десанка Цоца Ђорђевић
Лични подаци
Датум рођења	1878
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	1946
Место смрти	Београд, ФНР Југославија

Десанка Цоца Ђорђевић (Београд, 1878 — 1946) била је једна од најобразованијих српских и београдских позоришних глумица и оперетских певачица и вишегодишњи члан Народног позоришта у Београду, писац драма, прозе (романа) и преводилац.

Живот и каријера

Рођена је 1878. године у Београду у коме је завршила основну школу и седам разреда гимназије. Затим је редовно школовање наставила у Бечу. У институту Нотр Дам де Сион где је учила немачки, француски, енглески језик и музику (клавир и певање).

У двадесетој година удала се за српског конзула у Будимпешти, Миливоја Барјактаревића. У Будимпешти, након што је савладала мађарски језик, занима се за позориште.

Након што се развела од мужа 1904. године, исте године дебитовала је у Народном позоришту у Београду као глумица и била је веома успешна. У драми је неговала првенствено домаћи репертоар: „Хасанагиница”, „Смрт мајке Југовића”, „Народни посланик”...

Након што је напустила Народно позориште наступала је у оперетама, најчешће као кокета и љубавница. Међутим због тешке болести вратила се драми и играла је у приватним позориштима, Ђорђа Протића, Бране Цветковића, Рудолфа Млинарижа...али само лагане улоге. Последња улога била јој је мала (улога баба Макране), али мајсторски изведена, у једночинки Властоја Д. Алексијевића „Узбуна” 24. маја 1944. године.

Последње уметничке дана провела је у Позоришту Удружења глумаца, али не као глумица, већ као секретарица, преводитељка и редитељка. Преводила је дела из драмске уметности, углавном са француског и немачког. Овим преводима драма преплавила је „лаким жанром” сцене бројних путујућих драмских група. И док је као преводилац била популарна, као књижевница која је написала око 80 дела остала је готово незапажена у српској књижевности.

Преминула је, највероватније, 1946. године у Београду, где је и сахрањена на Новог гробљу. Извесно време после њене смрти њена дела су и даље била на репертоару многих сцена. Непосредно пред смрт радила је на преводу комедију у три чина „Амор и компанија” са француског језика.

Библиографија

Драме

• Забушанти
• Оскаров свадбени пут
• Председниковица
• Златно руно
• Корали и комп.
• Бечлија у харему
• Моја жена нема шика
• Силом милионар
• Пут у пустињу Гоби
• Тражи се дружбеница
• Шоља
• Теткино настраданије
• Пресело му
• На трећем спрату
• Теремтете
• Успомене (1904)

Преводи

• Госпођица моја мама
• Господин Алфонс
• Бисерна огрлица

Спољашње везе

• Десанка Цоца Ђорђевић Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017) — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
• Поводом 40-годишњице рада Десанке Ђорђевић на позоришној уметности, "Српски народ", 15. јула 1944