Десислава
| Десислава | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Десислава Војислављевић |
| Датум рођења | 12. век |
| Место смрти | Дубровник, |
| Породица | |
| Супружник | Михајло III Војислављевић |
| Династија | Војислављевић |
| кнегиња | |
| Период | (око 1186 — око 1189) |
Десислава (друга половина 12. века) је била српска кнегиња и супруга дукљанског кнеза Михаила III, последњег владара из династије Војислављевића.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Као супруга дукљанског кнеза Михаила III Војислављевића, кнегиња Десислава је учествовала у бурним историјским збивањима која су се на просторима српских земаља одиграла у раздобљу између 1180. и 1190. године. У то време, дошло је до коначног потискивања византијске власти из дукљанског приморја, од стране српског великог жупана Стефана Немање, који је био сродник кнеза Михаила. Иако се неко време одржао у приморским областима Дукље, кнез Михаило је изгубио власт, а Стефан Немања је управу у Дукљи поверио свом најстаријем сину Вукану.[2]
Кнегиња Десислава се 1189. године повукла у Дубровник, а у њеној пратњи су били барски надбискуп Гргур, жупани Чернех и Цреник и казнац Грдомил. Дубровчанима је том приликом подарила своја два брода.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Ћирковић 1970, стр. 3.
- ^ Бубало 2011, стр. 79-93.
Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош (2011). „Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 7—24. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 06. 2018. г. Приступљено 08. 02. 2019.
- Божић, Иван (1950). „О положају Зете у држави Немањића”. Историски гласник. 3 (1-2): 97—122.
- Бубало, Ђорђе (2011). „Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 79—93.
- Живковић, Тибор (2006). „Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века”. Зборник радова Византолошког института. 43: 451—466.
- Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History, Čigoja štampa.
- Ковачевић, Јован (1955). „Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића”. Историски часопис. 5: 291—294.
- Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
- Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
