Пређи на садржај

Дејан Мелег

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Мелег
Лични подаци
Пуно име Дејан Мелег
Датум рођења (1994-10-01)1. октобар 1994.(30 год.)
Место рођења Бачки Јарак, СР Југославија
Висина 1,76 m
Позиција предњи и бочни везни[1]
Јуниорска каријера
Војводина
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012 Војводина 7 (0)
2013—2015 Ајакс 0 (0)
2013—2014Ајакс 2 27 (12)
2014—2015Камбур 10 (1)
2015Ајакс 2 3 (0)
2016—2017 Војводина 47 (13)
2017—2018 Кајсериспор 0 (0)
2018—2020 Црвена звезда 5 (0)
2019Левадијакос 8 (0)
2019—2020Раднички Ниш 21 (0)
2020—2022 Борац Бања Лука 55 (11)
2022—2024 Енпи
Репрезентативна каријера
2010—2011 Србија до 17 18 (9)
2011—2013 Србија до 19 5 (1)
2016—2017 Србија до 21 3 (0)
* Датум актуелизовања: 11. фебруар 2024.

Дејан Мелег (Бачки Јарак, 1. октобар 1994) је српски фудбалер. Игра на средини терена.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Мелег је прошао млађе категорије новосадске Војводине, а за први тим је дебитовао у јесен 2012. када је забележио седам првенствених наступа. У јануару 2013. године прешао је у Ајакс из Амстердама са којим је потписао трогодишњи уговор.[2] За први тим четвороструког првака Европе није одиграо ниједан меч, али је зато за млади тим холандског клуба забележио 30 наступа и постигао 12 голова. Од јула 2014. до марта 2015. године био је на позајмици у Камбуру, за који је на 10 утакмица постигао један погодак.

Почетком јануара 2016. године се вратио у Војводину.[3] У свом другом мандату у новосадском клубу је оставио далеко већи утисак. Стигао је до капитенске траке, а у наредних сезону и по колико је провео у овом клубу је одиграо 47 првенствених утакмица на којима је постигао 14 голова.

У јуну 2017. године потписао је трогодишњи уговор са турским прволигашем Кајзеријем.[4] За турски клуб у сезони 2017/18. није одиграо ни један меч у првенству, а своје једине наступе је имао у купу где је одиграо четири сусрета. Након једне сезоне је раскинуо уговор са Кајзеријем.[5]

У јуну 2018. године потписао је четворогодишњи (3+1) уговор са Црвеном звездом.[6] Током првог дела сезоне 2018/19. је одиграо укупно седам утакмица за Црвену звезду, без постигнутог гола. Тренер Владан Милојевић га није користио у битнијим мечевима у Европи. Одиграо је само један меч у квалификацијама за Лигу шампиона, и то против Спартакса на Маракани. Доласком Ебисилија, а посебно Марка Марина пао је у други план.[7] Дана 25. јануара 2019. године одлази на шестомесечну позајмицу у грчки Левадијакос.[8][9] Након истека позајмице, вратио се у Црвену звезду.[10] Почетком јула 2019, Црвена звезда га поново шаље на позајмицу, овога пута у Раднички из Ниша.[11] Након сезоне у Радничком, Мелег се вратио у Црвену звезду, са којом је убрзо и раскинуо уговор.[12]

Средином октобра 2020. године је потписао уговор са бањалучким Борцем.[13] Са Борцем је освојио босанскохерцеговачку Премијер лигу у сезони 2020/21.[14] У септембру 2022. је напустио Борац и потписао за египатски Енпи.[15][16]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Мелег је са репрезентацијом Србије до 19 година постао првак Европе 2013. године на Европском првенству до 19 година у Литванији.

У мају 2017. године, селектор репрезентације Србије до 21. године Ненад Лалатовић је уврстио Мелега на коначни списак играча за Европско првенство 2017. године у Пољској.[17] Србија је такмичење завршила већ у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат, а Мелег није улазио у игру на првенству.[18][19][20]

Борац Бања Лука

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]
Србија до 19

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nedeljković, Darjan (26. 6. 2019). „Zvezda pomaže Radničkom: Meleg stiže na pozajmicu”. mozzartsport.com. Приступљено 3. 7. 2019. 
  2. ^ „Омладинац Војводине потписао за Ајакс”. mozzartsport.com. 17. 1. 2013. Приступљено 24. 1. 2017. 
  3. ^ „Степанов и Мелег се вратили у Војводину”. b92.net. 2. 1. 2016. Приступљено 24. 1. 2019. 
  4. ^ „Званично: Мелег потписао”. mozzartsport.com. 28. 6. 2017. Приступљено 24. 1. 2017. 
  5. ^ „Сјајна вест за Звезди - Мелег је слободан играч!”. mozzartsport.com. 15. 5. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  6. ^ „Дејан Мелег представљен на Маракани”. ФК Црвена звезда. 12. 5. 2018. Приступљено 13. 6. 2018. 
  7. ^ „Шериф Мелег!”. mozzartsport.com. 24. 1. 2019. Приступљено 24. 1. 2019. 
  8. ^ „Званично: Мелег у Левадијакосу”. mozzartsport.com. 25. 1. 2019. Приступљено 26. 1. 2019. 
  9. ^ „Из Звезде у Грчку, потврђено!”. mondo.rs. 25. 1. 2019. Приступљено 26. 1. 2019. 
  10. ^ „Мелег се вратио из Грчке – следи му најбитнији период за будућност у Звезди!”. hotsport.rs. 7. 6. 2019. Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г. Приступљено 7. 6. 2019. 
  11. ^ „Раднички обелоданио два значајна потписа, стигли Meлeг и Jиркa”. zurnal.rs. 4. 7. 2019. Приступљено 4. 7. 2019. 
  12. ^ „Звезда раскинула уговор с Мелегом уз необичну клаузулу: Може у други клуб само уз услов с Маракане”. telegraf.rs. 28. 7. 2020. Приступљено 4. 8. 2020. 
  13. ^ „Дејан Мелег у Борцу!”. fkborac.net. 16. 10. 2020. Приступљено 18. 10. 2020. 
  14. ^ „BORAC JE ŠAMPION BOSNE I HERCEGOVINE: Druga titula u istoriji kluba”. tvarenasport.com. 23. 5. 2021. Приступљено 30. 10. 2022. 
  15. ^ „Odbio dvije inostrane ponude, ali treću nije mogao: "Gestu kluba pamtit ću do kraja života". sportsport.ba. 19. 9. 2022. Приступљено 30. 10. 2022. 
  16. ^ „Meleg postao jedini Evropljanin u Egiptu”. mozzartsport.com. 25. 9. 2022. Приступљено 30. 10. 2022. 
  17. ^ „Лалатовић тим за ЕП: Радоњић на списку, нема Ристића”. Спортски журнал. 22. 6. 2017. Приступљено 24. 6. 2019. 
  18. ^ „Portugal 2-0 Serbia” (на језику: енглески). FIFA. 17. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 
  19. ^ „Serbia 2:2 FYR Macedonia” (на језику: енглески). FIFA. 20. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 
  20. ^ „Serbia 0:1 Spain” (на језику: енглески). FIFA. 23. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]