Дивљи брак

Дивљи брак је израз којим се означава невенчана, односно, ванбрачна заједница, која је по форми идентична брачној заједници. Закон о браку и породичним односима у многим земљама па тако и у Србији дивљи брак као ванбрачној заједницу или форми невенчане заједнице, у формално-правном погледу изједначава је са брачном заједницом.^[1]

Синоними

Изрази дивљи брак, невенчана заједнива и ванбрачна заједница користе се у правној терминологији као синоними.

Порекло и значење назива

Како у обичајноправном смислу дивљи брак подразумева заједнички живот жене и мушкарца који нису венчани, и за њих не постоје ни грађански ни црквени брак, ова форма брачне заједнице је и добила назив — дивљи брак

Поменутим изразом желело се како у обичајноправном тако и у свакодневном жаргону успоставити разлика између венчане и невенчане заједнице.

Опште информације

Венчана заједница је у патријархално оријентисаним друштвима дуго представљала једину друштвено признату заједницу мушкарца и жене. Сви остали облици заједничког живота мушкарца и жене нису били друштвено прихваћени и одобравани.

Изразом дивљи потенцира се и да је у питању заједница која је друштвено неприхваћена. Овакав однос према ванбрачној заједници резултат је и великог утицаја верских заједница на уређивање односа мушкарца и жене.

Распрострањеност у Србији

Дивљих бракова, који су донедавно били ретка појава, има у свим крајевима Србије и најчешће су били склапани између партнера који су претходно били у венчаној заједници (нпр између удоваца и удовица).

Данас је у Србији дивљи брак, као форма брачне заједнице заступљена и код оних парова којима је то први брак.

Невенчана заједница је у Србији слабије заступљена у односу на венчану (било да је у питању грађански или црквени брак) упркос томе што су права партнера у ванбрачној заједници формално-правно изједначена са правима партера у венчаној.^[2]

Значај

Како је Закон о браку и породичним односима у многим земљама па тако и у Србији дивљи брак као ванбрачној заједницу или форми невенчане заједнице, у формално-правном погледу изједначио са брачном заједницом, термин дивљи брак се све више може примарно употребљавати у фигуративном значењу. ^[3]

Види још

Извори

^ Закон о браку и породичним односима, Службени Гласник СР Србије 22/80.
^ Јадранка Ђорђевић Црнобрња Дивљи брак Појмовник српске културе САНУ Београд
^ Marija Draškić, Vanbračna zajednica – Građanskopravna dejstva zajedničkog života izvan braka, Beograd: Naučna knjiga, 1988

Литература

Zorica Divac, „Vanbračna zajednica i pravna regulativa“, Всекидневната култура на Българите и Сърбите в постсоциалистическя период. Трета българо-сърбска научна конференция, София: БАН. Етнографски институт с музей, 2005
Јадранка Ђорђевић Црнобрња, Наслеђивање између обичаја и закона, Београд: Етнографски институт САНУ, 2011;
Пантелић, Никола, Наслеђе и савременост. Друштвени живот у селима чачанског и горњемилановачког краја, Београд: Етнографски институт САНУ, 1991

Спољашње везе

Дивљи брак — www. etno-institut.co.rs

[1] Закон о браку и породичним односима, Службени Гласник СР Србије 22/80.

[2] Јадранка Ђорђевић Црнобрња Дивљи брак Појмовник српске културе САНУ Београд

[3] Marija Draškić, Vanbračna zajednica – Građanskopravna dejstva zajedničkog života izvan braka, Beograd: Naučna knjiga, 1988

[1]

[2]

[3]