Димитрије Јовчић

Димитрије Јовчић
Димитрије Јовчић
Лични подаци
Датум рођења	14. октобар 1889.
Место рођења	Врање, Краљевина Србија
Датум смрти	16. фебруар 1973. (83 год.)
Место смрти	Београд, СФР Југославија
Научни рад
Поље	Дечја хирургија
Институција	Универзитетска дечја клиника у Београду

Димитрије Јовчић (Врање, 1889 — Београд, 1973) био је први српски дечји хирург, академик САНУ, први управник дечје хируршке клинике у Универзитетске дечје клинике у Тиршовој 10 у Београду.^[1]

Живот и каријера

Рођен је 14. октобра 1889. године y Врању, од оца Манасија и мајке Јелисавете, рођене Пантазис. Основну школу и 6 разреда гимназије завршио је y Врању, VII разред y Београду, a VIII разред y Нишу, где је и матурирао 1908. године. Прво је годину дана студирао на Техничком факултету y Београду, које напушта 1909. године након што се уписао на студије медицине y Паризу. Студије је прекинуо 1912. и до 1915. године као добровољац учествовао је у ратовима за ослобођење Старе Србије и Македоније. Током балканских и Првог светског рата ратова обављао је разне дужности y пуку, дивизијском завојишту, резервној војној болници и Санитетском одељењу Врховне команде.^[2]

Године 1915. вратиосе у Париз, и наставио студије медицине. Дпломирао је 1918. године и исте године започео је специјализацију дечије хирургије и ортопедије у Паризу, коју је завршио 1921. године. Све време радио је као асистент („fоnction d’interne“), највише код великог учитеља Gaston Ombredanne-a и професора Auguste Broca, али такође и у великом центру за коштано-зглобну туберкулозу у Berck-sur-Mer, Pas de Calais, Француска, чији су управници били, најпре др Victor Ménard, a потом професор Etienne Sorrel. Јовчић је специјализирао и y Hôpital Maritime.

По повратку y Краљевину Југославију 1921. године, Санитетски савет признао му је специјалност из дечије хирургије и ортопедије, и он је тако постао први специјалиста дечије хирургије, не само у Србији већ и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Када је 1924. године у Општој државној болници у Београду основано Одељење дечије хирургије, прво је вршио дужности заступника, а следеће године и шефа овог одељења, првог одељења дечије хирургије y Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Тиме је он не само започео стварање те дисциплине у ондашњој Југославији већ и стварање прве школе дечије хирургије и ортопедије, из које ће изаћи читав низ специјалиста, каснијих носилаца те нове дисциплине, Југословенске дечије хирургије.

Када су на Медицинском факултету у Београду 30-тих година 20.века увидели значај дечије хирургије, 1933. године др Јовчић је био изабран за првог приватног доцента дечије хирургије и ортопедије.

При крају Другог светског рата др Јовчић је ступио у јединице НОБ-а и радио је као хирург на Сремском фронту. После рата наставио је рад на Дечијој хируршкој клиници. Медицински факултет га је 1946. изабрао за хонорарног наставника, а 1947. године, за „наставника по позиву“ и потом за ванредног професора дечије хирургије и управника Клинике за дечију хирургију, прве такве клинике y Србији и Југославији.

Године 1953. изабран је за редовног професора дечје хирургије и тако постао први редовни професор ове хируршке специјалности у Југославији.^[3]

Поред дужности на клиници, професор Јовчић је годинама обављао и бројне обавезе на Факултету, на коме је био члан и председник разних факултетских одбора и комисија, члан Савета Медицинског факултета, председник Одбора за централну библиотеку Медицинског факултета, члан факултетског Одбора за изградњу хируршког блока, председник Комисије за полагање специјалистичког испита из дечије хирургије и члан Комисије за полагање специјалистичког испита из ортопедије и трауматологије.

Као клинички професор Јовчић је радио до 1961. године, када је отишао у старосну пензију.

Дело

Научна делатност Др Јовчића је своју научну делатност изнео у 107 публикација, објављених у СФР Југославији, и иностранству (највише у француској литератури). Својим стручним и научним радовима Јовчић је настојао да решава бројне проблеме из разних области дечје хирургије и ортопедије. Из тог његовог рада настао је читав низ нових метода, које је најчешће разрађивао и примењивао на своме одељењу, тежећи непрестано да их унапреди.

Рад др Јовчић остао је евидентиран у свим областима које су у његово време биле проблем дечије и ортопедске хирургије. Он је својим радом једним делом продубљивао проучавање проблема којима је био приступио раније, а другим делом је приступао и научном проучавању нових тема. На свим иступањима пред међународне стручне форуме, његов рад је био јавно прихватан, јер је сматран за клиничар високог ранга и научник суптилне критичности.

Поље рада професора Јовчића је било веома широко, а у свима областима којима се бавио постизао је изврсне резулате, компарабилне или чак и боље него што су понекад били резултати великих болница у иностранству.

Области у којима се професора Јовчић нарочито истицао биле су:

Хирургија трбушних органа код деце, у којој јед је пре свега увео модификације технике апенденктомије.
Смањење смртност од пнеумококних перитонитиса јер је пре појаве антибиотика она достизала 85–100%. Јовчић је био први који је у Србији применио пеницилин у лечењу ове болести.
Радикотомија код Литлеове болести применом Ферстерове операције. Захваљујући професору Јовчић и резултатима његовог рада и дечја хируршка клиника y Паризу почела је са успехом поновну примену ове операције код Литлове болести.
Посебна група радова из области коштано-зглобне туберкулозе. Он је, у предратном периоду, у лечењу ове болести примењивао дуготрајну имобилизацију, а након открића Стрептомицина почео га је одмах примењивати.
У трауматологији коштанозглобног система код деце др Јовчић се још 1934. године залагао на првом месту за конзервативно лечење прелома костију, али је разрађивао индикације и за оперативно лечење, са којим је у појединим случајевима, применом остеосинтезе, успевао да постигне одличне резултате. Његов став је подржан је од стране главних референата на Интернационалном конгресу у Барселони 1957. године.
Проучавање малигних тумора црева, танког и дебелог, костију и других органа.
Неонаталне хирургије, тј. у оперативном лечењу различитих урођених малформација, заступао је примену што раније, по могућности непосредне оперативне интервенције у циљу спасавања живота новорођенчета.
Хирургије урођених малформација пупка, омфалоцела, у коју је др Јовчић описоа и увео и трећи, дотле непознат облик ове озбиљне малформације. Тај микстни или интермедијерни облик, како га је он назвао 1932. године, прихваћен је потом и од многих страних аутора.
Лечења урођених обољења коштанозглобног система. У овој области Димитрија Јовчић је увео ортопедске корекције тих урођених аномалија, међу којима се посебно бавио проблемом урођеног ишчашења кука, које је било јако чест у Југославији. Поред конзервативног, ортопедског лечења, увео је и артрографију кука. Од оперативних захвата, први је у Југославији извео ацетабулопластику и крваву репозицију.
Лечења рахитичних деформација и њихове хируршке корекције, јер се целог радног века сретао са тешким рахитичним деформацијама, нарочито удова, којих је у његово време било неупоредиво више него данас због слабих или никаквих мера превенције.

Признања

1962. — Плакета за пожртвован рад y Српском лекарском друштву
1962. — Доживотни почасни председника Друштва ортопеда и трауматолога Југославије,
1963. — Почасног члана Удружење педијатара Југославије.
1972. — Диплома Хируршке секције за заслуге за развој Југословенске дечје хирургије.
Почасни председника Хируршке, Педијатријске и Ортопедско-трауматолошка секција Српског лекарског друштва. Преминуо је у 83 години живота 16. фебруара 1973. године.

Извори

^ Петковић С., Димитрије Јовчић (1889–1973). In memoriam. Гласник САНУ.Књига LXIX Јануар–Јун 1973. године. Српска академија наука и уметности,Београд 1964. 12–15.
^ Čolović R., „Akademik Dimitrije Jovčić (1889–1973)“, u knjizi: Hronika hirurgije u Srbiji, Prosveta, Beograd 2002, 583–584.
^ Амброжић М и Костић М. Реферат о кандидату за избор у звање редовног професора за предмет Дечја хирургија. Билтен Универзитета у Београду 1953: 97 — 101.

Спољашње везе

Vranjanac, utemeljivač dečije hirurgije u Srbiji — OK Radio 5. 1. 2014

[1] Петковић С., Димитрије Јовчић (1889–1973). In memoriam. Гласник САНУ.Књига LXIX Јануар–Јун 1973. године. Српска академија наука и уметности,Београд 1964. 12–15.

[2] Čolović R., „Akademik Dimitrije Jovčić (1889–1973)“, u knjizi: Hronika hirurgije u Srbiji, Prosveta, Beograd 2002, 583–584.

[3] Амброжић М и Костић М. Реферат о кандидату за избор у звање редовног професора за предмет Дечја хирургија. Билтен Универзитета у Београду 1953: 97 — 101.

[1]

[2]

[3]