Димитрије Михајловић
Изглед
Димитрије Михајловић | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Барон Мита |
Датум рођења | 1821. |
Датум смрти | 1864.42/43 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад, Аустријско царство |
Занимање | књижевник |
Димитрије Мита Михајловић (око 1821 – Нови Сад, 2. јануар 1864), познат и по надимку Барон Мита, био је српски књижевник и издавач.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у породици Јована и Софије, осиромашених дрварских трговаца. Студирао је филозофију и угарска права у Пожуну 1841. Био је уредник и издавач часописа Весеље код преље који је 1855. године излазио у Темишвару, где је Димитрије службовао као нижи чиновник. Такође је као чиновник радио у Новом Саду. Учествовао је у Српској револуцији 1848—1849, која се сматра делом Мађарске буне тог периода. Умро је од туберкулозе у великом сиромаштву. Његов роман Светомир и Зорица је последње дело слично делима Милована Видаковића.
Дела[уреди | уреди извор]
- Венац искрене љубави или Светомир и Зорица - роман (1840)
- Поздрав Јосифу Рајачићу (1842)
- Бачванке- поезија (1843)
- Плач на гробу њене светлости кнегиње Љубице Обреновић (1843)
- Венци господину Василију Живковићу (1846)
- Пјеснице Драгињи као правој, истинитој и честитој Српкињи (1847)
- Смиље - стихови (1847)
- Војвођанка (1851)
- Роми Даба - шаљиви забавник (1855)
- Цвеће србски песама (1858)
- Песмарица (1862)
- Зимзелен -Српско народни домаћи календар (више годишта)
- Темишварски календар (више година)[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „МИХАЈЛОВИЋ Димитрије | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-24.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања димитрије михајловић NBS AU=михајловић, димитрије, 1821-1864 :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-11-24.