Димњак је део куће, зграде или индустријског објекта намењен за одвођење дима односно гасова насталих сагоревањем. На индустријским објектима (зградама) димњак се обично назива индустријски димњак.
Димњаци у ЕнглескојОџак у манастиру ЖичаИндустријски димнјак
Може бити направљен од цигала (зидањем) или од бетонскихцеви или од цеви израђених од неког другог материјала.
У српском језику се уместо речи димњак користи и термин оџак која потиче из турског језика.
На најстаријим кућама се одођење дима са огњишта вршило преко поткровног простора и у 15. веку се појављују димњаци који се протежу изнад кровова. и одводе дим изван кућа. Први димњаци су били дрвени односно од дрвета и иловаче али касније углавном из противпожарних услова се зидају димњаци од опека.
Димњак је у првом реду одређен за одвођење спаљевина односно дима из објеката. Он се напаја на пећи, камине и друге грејне објекте и функционише као једноставна ваздушна црпка. Вруће спаљевине имају нижу густину ваздуха и димњак на њихово место усисава свежи ваздух. Притисак који тера ваздух кроз димњаке се зове „вуча димњака“ која је зависна од његове висине и димензија димњака и због тога су у индустрији димњаци великог капацитета на погонима високи.[1]
Висина димњачке главе (део димњака изнад крова) је деефинисана прописима и одређује се тако да димњачка капа мора да буде на висини од 0,5 м изнад слемена или на удаљености од 1,5 м од косине крова.
Димњак може да служи и за вентилационе сврхе Такови димњаци се зову вентилациони канали који могу бити опремљени и вентилаторима нарочито када се не може градити довољно високи димњак или вентилациони отвор довољних пресека.
