Смилец (династија)

**Смилец**
Смилец
Држава	Друго бугарско царство
Владарска титула	Бугарски цар
Оснивач	Смилец
Посљедњи владар	Јован II Бугарски
Смјена	Династија Тертер
Вјера	православље

Династија Смилец је била бугарска царска династија у 13. веку.

Историја

Династија носи назив по бугарском цару Смилецу који је владао од 1292. до 1298. године. Након неколико неуспешних покушаја да заустави татарски утицај у Бугарској, цар Ђорђе I Тертер приморан је на абдикацију. Смилец заузима бугарски престо уз сагласност татарског кана Ногаја. Након што је постао бугарски цар, Смилец отпочиње рат са Византијским царством, али је у њему поражен. Након неколико неуспеха у унутрашњој и спољној политици, Смилец је изгубио оно мало поверења које је имао међу племством. Пошто је његов син Јован II био малолетан, Бугарском је владала Смилецова супруга Смилецина и крански деспот Алдимир. На јесен 1299. године, син већ преминулог кана Ногаја, Чака кан и Теодор Светослав успевају да заузму Трново са малом војском. Теодор Светослав је поткупио бољаре и дошао на власт. Смилецина и њен син беже најпре у Кран, а одатле у Цариград. Династији Смилец припадала је и Теодора, супруга српског краља Стефана Дечанског и мајка Душана Силног.

Династија

Смилец - имена родитеља нису позната, али се зна да је био племићког порекла. Имао је двојицу браће.
Смилецина Палеологина - супруга Смилеца, ћерка Константина Палеолога.
Марина Смилец - ћерка Смилеца и Смилецине.
Теодора Смилец - ћерка Смилеца и Смилецине, супруга српског краља Стефана Дечанског
Јован II Смилец - син Смилеца и Смилецине.
Jован Драгушин - син Марине и Алдимира.

Извори

Valentino Križanić, Dinastija Smilec
Pavlov, Plamen (2006). Търновските царици [Queens of Tarnovo]. Veliko Tarnovo: ДАР-РХ.
Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.