Пређи на садржај

Константин Палеолог (син Михаила VIII)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Константин Палеолог.
Константин Палеолог
Лични подаци
Датум рођењајесен 1261.
Место рођењаЦариград, Византијско царство
Датум смрти5. мај 1306.(1306-05-05) (44/45 год.)
Место смртиЦариград, Византијско царство
Гробманастир Липс
Породица
СупружникИрина Палеолог Раулина
ПотомствоЈован Палеолог
РодитељиМихаило VIII Палеолог
Теодора Дукина Ватацина
ДинастијаПалеолози

Константин Палеолог, познат и као монах Атанасије (грчки: Κωνσταντῖνος Παλαιολόγος; јесен 1261. — 5. мај 1306), је био византијски војсковођа и припадник династије Палеолог. Био је син цара Михаила VIII Палеолога и деда српске краљице Марије Палеолог. Дворац Константина Порфирогенита Палеолога добио је назив по њему.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Константин је био трећи син цара Михаила VIII Палеолога (1259-1282) и царице Теодоре Дукине Ватацине.[1] Рођен је на јесен 1261. године, непосредно по ослобађању Цариграда и рушења Латинског царства.[2] Стога му се приписује епитет "порфирогенит", односно "рођен у пурпуру", јер је рођен у пурпурној соби велике палате, он је први носилац овог надимка још од цара Алексија II Комнина.[3] Могуће је да му је отац доделио титулу деспота. Константин је 1280. године учествовао у рату против Срба у Македонији.[4] Србијом је тада владао краљ Драгутин (1276-1282) током чије владавине није било озбиљнијих сукоба са Византијом. Константин је учествовао и у походу против турских пљачкаша у Малој Азији. Успешно је очистио долину Великог Меандра од пљачкаша. Касније је обновио чувени Студитски манастир у Цариграду. Његов старији брат цар Андроник II наследио је оца на престолу (1282-1328). Константин се 1292. године, сукобио са својим братом те је притворен. Касније је постао монах по имену Атанасије. Умро је 5. маја 1306. године, у Цариграду.[5] Сахрањен је у манастиру Липс.

Био је омиљени син свог оца и од њега је наследио 60.000 перпера, хвалећи се да намерава да прикупи богатство скоро дупло веће од тога пре него што умре.[6] Цар Михаило VIII је чак планирао да одвоји као самостални посед за Константина огромну област око Солуна над којом би Константин имао апсолутну власт (βασιλικην αυτοκρατοριαν).[7]

Око 1287. оженио се Ирином Раул и од тада је вероватно живео ван дворског комплекса Влахерна, како Пахимер прича да су супружници поседовали сопствену кућу у Цариграду, која је била међу најлуксузнијим вилама у граду.[8]

Свој привилегован положај и богатство Константин је демонстрирао крајње грубим и арогантним односом према дворским службеницима.[8] То је изнервирало цара Андроника II, који је понашање свог брата сматрао неприкладним испољавањем моћи.[9]

1293. године, док је био у Нимфејону, Константин је оклеветан да спрема заверу против свог брата. Ухапшен по наредби цара Андроника II, Константину је суђено и 28. јуна 1293. године, цар Андроник II га је, затвореног у кавезу, вратио у Цариград, где га је до краја живота држао под стражом у палати.[9]

Штавише, по наређењу цара Андроника II, сва Константинова имовина је пребачена у ризницу, а Пахимер прича да је пренос богатства Константина Порфирогенита био велики спектакл, јер су посматрачи сат времена посматрали како његова блага пролазе.[9]

Георгија Акрополит прича да се цар Андроник II није усудио да остави брата у престоници док је он сам био одсутан из града, плашећи се да ће Константина пустити њихова мајка царица Теодора. Због тога је цар на своја путовања ван престонице водио са собом и брата и за то време га држао затвореног у кавезу.

Тако је било и 1299. године, када је цар Андроник II отишао у Солун на свадбу своје ћерке Симониде.[10]

Породица

[уреди | уреди извор]

Константин је био ожењен Ирином Палеолог Раулином.[11] Имао је једног сина, панхиперсеваста Јована Палеолога[5], који је био ожењен Ирином Метохит, ћерком Теодора Метохита, оца српске краљице Марије, супруге краља Стефана Дечанског (1321-1331).

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. ?Михаило Дука Палеолог?
 
 
 
 
 
 
 
8. Алексије Палеолог (мега дукс)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Андроник Дука Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јован Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
9. Ирина Комнина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија Комнин
 
 
 
 
 
 
 
2. Михаило VIII Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ђорђе Комнинодука Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
10. Алексије Палеолог (деспот)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. ?Ирина Комнина Кантакузин?
 
 
 
 
 
 
 
5. Теодора Палеологина Дукина Ватацина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Алексије III Анђео
 
 
 
 
 
 
 
11. Ирина Комнина Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Еуфросина Дукина Каматера
 
 
 
 
 
 
 
1. Константин Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Василије Ватац
 
 
 
 
 
 
 
12. Исак Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Рођак Алексија III
 
 
 
 
 
 
 
6. Јован Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Теодора Дукина Ватацина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Јован Комнин Анђео
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Евдокија Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Баришић 1983, стр. 43.
  2. ^ Macrides, Munitiz & Angelov 2013, стр. 27.
  3. ^ Баришић 1983, стр. 43; Macrides, Munitiz & Angelov 2013, стр. 27.
  4. ^ Баришић 1983, стр. 46.
  5. ^ а б Баришић 1983, стр. 52.
  6. ^ Cawley 2020, Medieval Lands.
  7. ^ Guilland 1959, стр. 58
  8. ^ а б Schrijver 2012, стр. 100.
  9. ^ а б в Schrijver 2012, стр. 101.
  10. ^ Schrijver 2012, стр. 101–102.
  11. ^ Баришић 1983, стр. 47.

Литература

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Палеолог_(син_Михаила_VIII)&oldid=28884073”