Пређи на садржај

Добоз

Координате: 46° 26′ С; 21° 09′ И / 46.44° С; 21.15° И / 46.44; 21.15
С Википедије, слободне енциклопедије
Добоз
мађ. Doboz
Поглед из ваздуха
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионВелика јужна равница
ЖупанијаБекеш
СрезБекешчаба
Становништво
Становништво‍
 — 4.084[1]
 — густина75 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 26′ С; 21° 09′ И / 46.44° С; 21.15° И / 46.44; 21.15
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина54,47 km2
Добоз на карти Мађарске
Добоз
Добоз
Добоз на карти Мађарске
Поштански број5624
Позивни број(+36) 66
Веб-сајт
http://www.doboz.hu/

Добоз (мађ. Doboz) је мањи град у жупанији Бекеш у Мађарској.

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље лежи на површини од 54,47 km² и има популацију од 4.084 становника (2015).[1]

Место лежи на равници Кереш коју су формирали река Шебеш-Кереш и равница Шебеш-Кереш,[2] близу ушћа Саназуг у Кеттос-Корос, око 5 километара од њега. Суседи: Тархош са севера, Шаркад са истока, Ђула са југа, Герла (Бекешчаба) са југозапада и Бекеш са северозапада.

Историја

[уреди | уреди извор]

Добоз је старо мађарско село. Некада мочваран предео, усред храстове шуме (храстова кутија−tölgydoboz) из времена краља Стефана. Место је у том периоду постало место где су краљеви товили свиње све до периода краља Андраша, а потом је био власништво породица Хуст, Пазман и Аба. У 16. веку територија прелази на круну, а затим у 17. веку територија припада породици Вереш. У 18. веку током трајања побуне су га опљачкали Рашани. На крају је постао центар породичног имања Венкхајм, зграда замка је данас основна школа, коју је пројектовао Миклош Ибл у другој половини 19. века.

Стручњаци и даље расправљају о пореклу имена места Добоз. На основу објашњења пара „Дубоз“ – „Добоз“, порекло имена Добоз може се извести од словенског „дуб, дубова, дубови = храст (tölgy, tölgyesből).

Демографија

[уреди | уреди извор]

Године 2001. 95% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 5% као Роми.[3]

Током пописа из 2011. године, 89,3% становника се изјаснило као Мађари, 7,4% као Роми, а 0,5% као Румуни (10,7% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 8,2%, реформисани 21,7%, лутерани 0,5%, неденоминациони 46,6% (20,8% се није изјаснило).[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ Magyarország kistájainak katasztere, Második, átdolgozott és bővített kiadás, Szerkesztette Dövényi Zoltán, MTA Földrajztudományi Kutatóintézet, Budapest, 2010 ISBN 978-963-9545-29-8 страна 270
  3. ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
  4. ^ http://www.ksh.hu/apps/hntr.telepules?p_lang=HU&p_id=33190 Doboz] Helységnévtár

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Keglevich Kristóf 2012: A garamszentbenedeki apátság története az Árpád- és az Anjou-korban (1075-1403). Szeged, 182.
  • Rácz Sándor: Doboz ragadványnevei; ELTE, Bp., 1991 (Magyar személynévi adattárak, 99.)
  • Linder László: Doboz és környékének pásztorművészete; Városi Múzeum, Békéscsaba, 1940 (A Békéscsabai Városi Múzeum kiadványa)
  • Rácz Sándor: Dobozi tájszavak; ELTE–MTA Nyelvtudományi Intézete, Bp., 1988
  • Dobozi tanulmányok; szerk. Réthy Zsigmond; Békés Megyei Múzeumok Igazgatósága, Békéscsaba, 1989 (A Békés megyei múzeumok közleményei)
  • Vasvári Mihály: Szanazug; szerzői, Doboz-Szanazug, 1998
  • Doboz; szerk. Erdmann Gyula; Száz Magyar Falu Könyvesháza Kht., Bp., 2002 (Száz magyar falu könyvesháza)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Добоз на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добоз&oldid=25393801”