Пређи на садржај

Добривоје Каписазовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Добривоје Каписазовић
Лични подаци
Датум рођења1906.
Место рођењаЛесковац, Краљевина Србија
Датум смрти1993.
Место смртиБеоград, СР Југославија
Националностсрпска
Народностсрпска
Религијаправославна
Занимањеписац
Књижевни рад
Језик стварањасрпски
Богословска школа

Добривоје Каписазовић (Лесковац, 1906Београд, 1993) био је је српски књижевник, композитор и друштвени радник.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Добривоје Каписзовић рођен је у Лесковцу 1906. године. У родном граду завршио основну школу и нижу гимназију. Битољску богословску школу уписује 1921. а завршава 1927. године. Исте године уписује и Богословски факултет у Скопљу који убрзо и напушта. Све до почетка Другог светског рата био је секретар и ђакон митрополита Јосифа у Скопљу, након чега напушта Македонију и враћа се у Србију.[1]

Радио је као в. д. Председник Црквеног суда у Врању за скопски део епархије. Био је сарадник и уредник недељника Наша реч, директор Народног позоришта, службеник Просветног одељења Лесковца, секретар Економске и Музичке школе. Тедесетих година двадесетог века одлази за Београд где је радио као уредник фабричког листа Галеника. Уређивао је Весник лист православног свештенства СФРЈ и часопис Православна мисао.[2]

Писао је сатире, песме, приче, хумореске, драмске текстове, приказе, чланке, белешке и објављиво их у разним листовима и часописима. Драмски текстови Добривоја Каписазовића били су на репертоару Народног позоришта у Нишу и Лесковцу. Драма А младост је прошла изведена је 1944. године у Нишком народном позоришту. У Лесковачком Народном позоришту биле су постављене драме: На Коњуху, Са партизанима, Хитлерова смрт, Освета, Дочек Нове године, а на дечјој сцени у Лесковцу и драматизација бајке Ивица и Марица. Аутор је музике и текста страоградске песме Тужни ветри гором вију.[3]

Добривоје Каписазовић преминуо је 1993. године у Београду.

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]
  • Митрополит Вићентије : уместо воштанице, 1938.
  • Божићна читанка за народ, 1940.
  • Алтана : песме, 1930
  • Тошке из Лесковац и његове говоранције : [кратке приче], 1980.
  • Лесковачки надимци, 1972.
  • Анегдоте из живота митрополита српског Јосифа Цвијовића : (1878-1957) : са кратким биографским подацима, 1982.
  • Лесковачке заврзламе и чарламе : цртице из старог Лесковца, 1975.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Михајловић, Јоца. „Пола века књижевног стваралаштва Добривоја Каписазовића”. Наше стварање. год. XXI (бр. 4-5): 129—131. 
  2. ^ Драгутин М. Ђорђевић, Драгутин М. „Добривоје С. Каписазовић”. Наше Стварање. год. XVIII (бр. 5-6): 142—151. 
  3. ^ Коцић, Данило. „ЛЕСКОВАЧКИ ПИСЦИ ТРАГОВИ и ТРАГАЊА” (PDF). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]