Добрила Мирчић
| добрила радосављевић | |
|---|---|
 Добрила Мирчић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1920. |
| Место рођења | Смедовац, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | 1944. |
| Место смрти | Речка, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка. |
Добрила Мирчић (Смедовац, 1920 — Смедовац, 1944) позадински радник, учесник Народноослободилачке борбе, секретар Среског АФЖ-а
Биографија
[уреди | уреди извор]Добрила Мирчић родила се 1920. године у Смедовцу код Неготина. Детињство је провела у родном селу, где је завршила и основну школу. Даље се није школовала, већ је остала на селу да помаже родитељима на пољопривреди.
Народноослободилачком покрету се придружује 1943. године, заједно са оцем Милошем, чланом Народноослободилачког одбора и члановима своје породице. Именована је за секретара Антифашистичког фронта села у Смедовцу.
Њихова појата у Смедовцу била је дуго једна од главних база позадинских радника, све до краја 1943. када је откривена и спаљена.[1]
Почетком 1944. када је откривено да њена породица сарађује са НОП-ом да би избегла хапшење прелази у илегалу. На терену је по селима Неготинске крајине заједно са позадинским радницима члановима Среског комитета КПЈ Божидаром Ђурићем, Властимиром Милошевићем и Сретеном Вучковићем.
Те 1944. на простору Неготинске крајине делује мали број позадинских радника, већина из овдашњих села, а поред Добриле Мирчић, ту је и њен отац Милош.[2]
Крајем 1944. у атару села Речка, у шуми поред Речанске реке, четници су опколили групу позадинских радника међу којима је била и Добрила. Неки од њих су успели да пробију обруч, али је Добрила Мирчић ухваћена.[1]
У најкарактеристичније облике злочина мучењем и клањем спадају и она извршена над Добрилом Мирчић. Четници су је мучили, извадили оба ока, одсекли обе дојке, а затим изболи камама и бацили у кречану.[3] У родном Смедовцу на згради месне заједнице постављен је њен бронзани портрет, као и портрет Божидара Милановића (1923-1944).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Жикић Јован, Ђуричић Михајло, Стојановић Божидар и Брзуловић Слободан (2011). Па се памти - Неготинска крајина 1940-1945. Неготин: Савез бораца Народноослободилачког рата Неготин. стр. 162. ISBN 978-86-87041-06-6.
- ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина 1941-1944. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 156.
- ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина 1941-1944. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 161.
- ^ Плавшић, Никола (2014). Крајинска споменица жртава у ратовима Србије 19. и 20. века. Неготин: Историјски архив. стр. 274. ISBN 978-86-84187-36-1.
