Докторско суђење

Суђење нацистичким лекарима
Изрицање смртне казне вешањем пред Трибуналом за ратне злочине Сједињених Држава личном лекару Адолфа Хитлера, 43-годишњем Карлу Бранту. Брант је такође био и Комесар за здравље и санитацију Рајха.

Докторско суђење, званично Сједињене Америчке Државе против Карла Бранта, и осталих (енгл. United States of America v. Karl Brandt, et al., 9. децембар 1946 — 20. август 1947) било је суђење двадесет тројици оптужених, од којих су 20 били лекари, којима је на терет стављено вршење нехуманих експеримената, учествовање у масовним логорским егзекуцијама и другим ратним злочинима, завера за вршење ових дела и чланство у криминалног организацији СС-у (овакав статус СС-а резултат је пресуде у главном Нирнбершком процесу).

Поступак је водио Војни трибунал I - судије Волтер Билс, Харолд Себринг и Џонсон Крофорд, Виктор Сверинген као замена

Петорица оптужених су ослобођена, седморица су осуђена на смртну казну а остали су осуђени на затворске казне у распону од 10 година до доживотног затвора. Ово суђење имало је пресудан значај за настанак Нирнбершког кодекса.

Оптужница

Оптужени су се суочили са четири оптужбе, укључујући:

1. Завера да почине ратни злочини и злочини против човечности описани у тачкама 2 и 3;
2. Ратни злочини: вршење медицинских експеримената без пристанка субјеката над ратним заробљеницима и цивилима окупираних држава, у оквиру којих су оптужени починили убиства, бруталности, окрутности, мучења, зверства и друге нечовечне акте. Такође, планирање масовних убистава ратних затвореника и цивила из окупираних држава, који су стигматизовани као стари, ментално оболели, неизлечиво болесни, деформисани, и тако даље, коришћењем гаса, смртоносних инјекција, и разних других средстава у домовима, болницама и азилима током Програма еутаназије, и учествовање у масовним убиствима логораша у концентрационим логорима.
3. Злочини против човечности: чињење злочина описаних у тачки 2 и над немачким држављанима.
4. Чланство у злочиначкој организацији, СС.

Трибунал је у великој мери одбацио оптужбу 1, уз образложење да та оптужба излази изван надлежности Трибунала.

О — оптужен   К — оптужен и проглашен кривим

Оптужени, положаји, осуде и судбине

Име	Фотографија	Положај	Оптужбе				Пресуда и казна
			1	2	3	4
Херман Бекер-Фрејсенг		Штабни лекар у Луфтвафеу (капетан, медицинска служба ваздухопловства); и начелник одељења за медицину у авијацији.	О	К	К		20 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1961.
Вилхелм Бајглбек		Лекар саветник у Луфтвафеу	О	К	К		15 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1963.
Курт Бломе		Заменик вође здравља Рајха (Reichsgesundheitsführer); и опуномоћеник за истраживање канцера у истраживачком савету Рајха.	О	О	О		Ослобођен на докторском суђењу али касније осуђен на 20 година од стране француских власти, умро 1969.
Виктор Брак		Оберфирер у СС и штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС; главни административни официр у кабинету вође НСДАП-а (Oberdienstleiter, Kanzlei des Führers der NSDAP)	О	К	К	К	смрт
Карл Брант		Лични лекар Адолфа Хитлера; групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; комесар Рајха за здравље и санитацију (Reichskommissar für Sanitäts und Gesundheitswesen); члан Истраживачког савета Рајха (Reichsforschungsrat)	О	К	К	К	смрт
Рудолф Брант		Пуковник у Алгемајне СС; лични административни официр Хајнриха Химлера (Persönlicher Referent von Himmler); министарски саветник и начелник министарске канцеларије у Министарству унутрашњих послова Рајха.	О	К	К	К	смрт
Фриц Фишер		Штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену.	О	К	К	К	доживотни затвор, измењено у 15 година. Пуштен 1954, умро 2003.
Карл Гебхард		Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; лични лекар Хајнриха Химлера; главни лекар штаба лекара Рајха и полиције (Oberster Kliniker, Reichsarzt SS und Polizei); председник немачког црвеног крста	О	К	К	К	смрт
Карл Генцкен		Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; начелник медицинског одељења Вафен СС (Chef des Sanitätsamts der Waffen SS)	О	К	К	К	доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1954, умро 1957.
Зигфрид Хандлосер		Generaloberstabsarzt (генералпуковник медицинске службе); медицински инспектор армије (Heeressanitätsinspekteur); начелник медицинских служби оружаних снага (Chef des Wehrmachtsanitätswesens)	О	К	К		доживотни затвор. Измењено у 20 година. Пуштен и умро 1954.
Валдемар Ховен		Хауптштурмбанфирер (капетан) Вафен СС и главни лекар у концентрационом логору Бухенвалд	О	К	К	К	смрт
Јоаким Мруговски		Оберфирер у Вафен СС; главни хигијеничар лекара рајха СС и полиције (Oberster Hygieniker, Reichsarzt SS und Polizei); начелник хигијенског института Вафен СС (Chef des Hygienischen Institutes der Waffen SS)	О	К	К	К	смрт
Херта Оберхојзер		Лекар у концентрационом логору Равензбрик и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену	О	К	К		20 година затвора. Измењено у 10 година. Пуштена 1952, умрла 1978.
Адолф Покорни		Лекар, специјалиста за кожне и венеричне болести	О	О	О		ослобођен
Хелмут Попендик		Оберфирер у СС; начелник персоналног штаба лекара рајха СС и полиције (Chef des Persönlichen Stabes des Reichsarztes SS und Polizei)	О	О	О	К	10 година затвора. Пуштен 1951, умро 1994.
Ханс Волфганг Ромберт		Лекар у Одељењу за медицину у авијацији у Немачком експерименталном институту за авијацију.	О	О	О		ослобођен. Умро 1981.
Герхард Росе		Generalarzt Луфтвафеа (бригадни генерал медицинске службе ваздухопловства); начелник Одељења за тропску медицину и професор на институту Робрет Кох; саветник за хигијену тропске медицине начелника медицинске службе Луфтвафеа.	О	К	К		доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1955, умро 1992.
Паул Рошток		Главни хирург хируршке клинике у Берлину; хируршки саветник у војсци; начелник канцеларије за медицинску науку и истраживање (Amtschef der Dienststelle Medizinische Wissenschaft und Forschung) подређену оптуженом Карлу Бранту, комесару Рајха за здравље и санитацију	О	О	О		ослобођен. Умро 1956.
Зигфрид Руф		Начелник одељења за ваздухопловну медицину у немачком институту за експерименталну авијацију (Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt) и први поручник у медицинској служби авијације; наставио истраживање и објављивање радова из области авијације све до 1989	О	О	О		ослобођен. Умро 1989.
Конрад Шефер		Лекар у Институту за медицину у авијацији у Берлину	О	О	О		ослобођен
Оскар Шредер		Generaloberstabsarzt (генералпуковник медицинске службе); начелник штаба Инспектората медицинске службе Луфтвафеа (Chef des Stabes, Inspekteur des Luftwaffe-Sanitätswesens); начелник Медицинске службе Луфтвафеа (Chef des Sanitätswesens der Luftwaffe)	О	К	К		Доживотни затвор, измењено у 15 година. Ослобођен 1954, умро 1958.
Волфрам Зиверс		Штандартенфирер (пуковник) у СС; начелник друштва Аненербе и начелник његовог Института за војно научно истраживање (Institut für Wehrwissenschaftliche Zweckforschung); заменик шефа одбора директора Истраживачког савета Рајха.	О	К	К	К	смрт
Георг Аугуст Велц		Oberfeldarzt у Луфтвафеу; начелник Института за медицину у авијацији у Минхену.	О	О	О		ослобођен

Осуђени на смрт су обешени 2. јуна 1948. у затвору Ландзберг у Баварској.

За неке, разлику између затворске и смртне казне је направило чланство у СС, „организацији која је пресудом Међународног војног трибунала проглашена криминалном“. Међутим, неки оптужени који су били чланови СС су добили затворске казне. Степен личног учешћа и/или командовања над умешаним групама је био значајан фактор у другим пресудама.

Додатна литература

• Hanauske-Abel, H. (1996). „Not a slippery slope or sudden subversion: German medicine and National Socialism in 1933”. British Medical Journal. 313 (7070): 1453—1463. ISSN 0959-8138. PMC 2352969 . PMID 8973235. doi:10.1136/bmj.313.7070.1453. (потребна претплата)
• Lifton-Robert, Robert J. (2000) [1st. Pub. 1986 London:Macmillan]. The Nazi Doctors: Medical Killing and the Psychology of Genocide. Basic Books. ISBN 978-0-465-04905-9. 
• Pellegrino, E. (15. 8. 1997). „The Nazi Doctors and Nuremberg: Some Moral Lessons Revisited”. American College of Physicians. 127 (4): 307—308. PMID 9265432. doi:10.1059/0003-4819-127-4-199708150-00010 (неактивно 7. 1. 2010). (потребна претплата)
• Seidelman, W. (1996). „Nuremberg lamentation: for the forgotten victims of medical science”. British Medical Journal. 313 (7070): 1463—1467. ISSN 0959-8138. PMC 2352986 . PMID 8973236. doi:10.1136/bmj.313.7070.1463. (потребна претплата)
• Spitz, Vivien (2005). Doctors from Hell. Sentient Publications. ISBN 978-1-59181-032-2. 
• Weindling, P.J. (2005). Nazi Medicine and the Nuremberg Trials: From Medical War Crimes to Informed Consent. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-3911-1. 

Види још

• Акција Т4