Доктрина сигнатура

Доктрина сигнатура, која потиче из времена Диоскорида и Галена, каже да биље, које подсећа на различите делове тела, може да се користити за лечење болести ових делова тела. Теолошко оправдање, како је изјавио ботаничар William Coles, је у томе да је Бог желео да покаже људима, за шта ће биљке бити од користи.

Историја

Концепт је развио Парацелзус (1493-1541), који је написао да "Природа обележава сваки раст ... према добробити коју даје", а следио га је Ђамбатиста дела Порта у свом делу Phytognomonica (1588).

Дела Јакоба Бемеа (1575-1624) проширила су доктрину сигнатура. Он је претпоставио да Бог означева објекте знаком, или "сигнатуром" (потписом), према намени.^[1] Сматрало се да биљни органи који изгледају попут људских делова тела, животиња или других предмета имају корисну вредност за те делове, животиње или предмете. "Потпис" понекад може такође бити идентификован и у окружењу, или на месту на којима су биљке расле. Беме је у својој књизи Сигнатуре свих ствари из 1621. дао назив доктрини.^[2] Енглески лекар-филозоф сер Томас Браун у свом говору Башта Кира (1658) користи шаховски образац као архетип 'доктрине сигнатура, који продире у дизајн вртова и воћњака, ботанику и Макрокосмос у целини.

Вилијам Кол (1626-1662), ботаничар, изнео је претпоставику да је Бог створио 'биљке на корист људима, и означио их на посебан начин, да могу да прочитају ... како се користе.' Колс је у Уметности поједностављења и Адам у Рају, изјавио да су ораси корисни за лечење болести главе јер, по његовом мишљењу, "они имају јасан знак главе (мозга)". Што се тиче кантариона, он је написао: "те мале рупе, на листовима кантариона подсећају на поре на кожи, и зато је добар за све боли и ране, које се могу јавити на њој."

За овакву филозофију дато је теолошко оправдање: "Разумљиво је да је Свемогући обележио различита средства за лечење болести, који је дао".^[3]

За посматрача касног средњег века, природни свет је прожет сликама Божанског: 'како на врху тако и на дну. Ово Херметичко начело приказано је као однос између макро- и микрокосмоса. Мишел Фуко објашњава ширу употребу доктрине потписа, алегоријом реалнијом и убедљивијом него што се то чини савременом читаоцу:

До краја XVI века, сличност је имала конструктивну улогу у Западној култури. Сличност је у значајној мери водила егзегезу и тумачење текстова; сличност је покренула игру симбола, учинила могућим знање о видљивом и невидљивом и омогућила да се оно прикаже."(Речи и ствари. стр. 17)

Сигнатуре неких биљака, које се користе у траварству

Доктрина сигнатура огледа се у народним именима биљака, чији облик и боја би подсетили траваре на делова тела, за које се сматрало да користе, као на пример:

Видац, се користиио код очних инфекција
Јетрењача или Marchantiophyta – користила се за лечење јетре
Плућњак – користио се за плућне инфекције
Зубача, Dentaria - се користила код зубних болести

Концепти, слични доктрини сигнатура могу се наћи у народним или домородачким системима лечења, и у савременој алтернативној медицини.^{[тражи се извор]}

У уметности

Фраза "потписи свих ствари" се појављује на почетку 3 дела у роману "Уликс" Џејмса Џојса. Канадски песник Ана Szumigalski, 1922-1999, назвала је своју трећу збирку "Доктрина сигнатура".

Научни скептицизам

Сигнатуре се посматрају само као апостериори одлике и мнемотехника, и имају значај само у стварању система за памћење деловања лековитог биља.^[4] Нема научних доказа да су облик и боја биљака, помоћ у откривању лековитих својстава биљака.

Види још

Аугури

Референце

^ Pearce, J.M.S. (16. 5. 2008). „The Doctrine of Signatures” (PDF). European Neurology. karger.com. 60 (1): 51—52. PMID 18520149. doi:10.1159/000131714. Приступљено 31. 8. 2008.
^ „Doctrine of Signatures”. Science Museum. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 8. 2. 2014.
^ [[#CITEREF|]].
^ Bennett, Bradley C. (2007). „Doctrine of Signatures: An Explanation of Medicinal Plant Discovery or Dissemination of Knowledge?”. Economic Botany. 61 (3): 246—255. ISSN 0013-0001. doi:10.1663/0013-0001(2007)61[246:DOSAEO]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2008.

[Pearce-1] Pearce, J.M.S. (16. 5. 2008). „The Doctrine of Signatures” (PDF). European Neurology. karger.com. 60 (1): 51—52. PMID 18520149. doi:10.1159/000131714. Приступљено 31. 8. 2008.

[ScienceMus-2] „Doctrine of Signatures”. Science Museum. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 8. 2. 2014.

[FOOTNOTE-3] [[#CITEREF|]].

[Bennett-4] Bennett, Bradley C. (2007). „Doctrine of Signatures: An Explanation of Medicinal Plant Discovery or Dissemination of Knowledge?”. Economic Botany. 61 (3): 246—255. ISSN 0013-0001. doi:10.1663/0013-0001(2007)61[246:DOSAEO]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]