Пређи на садржај

Документа Касел

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј Фридрихцијанум у току документа 12 у Каселу, Немачка
Из документа 6

Документа важе као једна од најзначајнијих изложби савремене и модерне уметности у свету. Оне се организују сваке четири, сада сваких пет година у трајању од 100 дана у Каселу у Немачкој. Прва документа су била организована 1955. године на иницијативу Арнолда Бодеа, немачког сликара и професора из Касела. Следећа документа ће бити организована од 18. јуна до 25. септембра 2022. године.

Реч „документа”

[уреди | уреди извор]

Реч документа потиче из латинских речи „docere” и „mens” што означава учити и дух и име документа се пише малим словима и важи као синоним за савремену уметност јер се у овој изложби презентирају најновија достигнућа у савременој уметности на свим континентима.

Организација документа

[уреди | уреди извор]

Документа представљају савремену уметност по избору тзв. уметничких управника и први уметнички управник на документа је био Арнолд Боде. Број посетилаца на документа изложбама је у сталном порасту и документу 11 је посетило 650.000 посетилаца. Документа је једна од најзначајнијих изложби и њен заначај је као и значај Бијенала у Венецији.

Листа документа изложби

[уреди | уреди извор]
Година Управник Уметник Експонати Бр. посетилаца
документа 1955 Арнолд Блоде 148 670 130 000
документа II 1959 Арнолд Блоде, Вернет Хафтман 392 1770 134 000
документа III 1964 Арнолд Блоде, Вернет Хафтман 280 1450 200 000
4. документа 1968 24- члана документ-комисија 150 1000 220 000
документа 5 1972 Харалд Сземан 218 820 228 621
документа 6 1977 Манфред Шнекенбургер 622 2700 343 410
документа 7 1982 Руди Фухс 182 1000 378 691
документа 8 1987 Манфред Шнекенбургер 150 600 474 417
ДОКУМЕНТА IX 1992 Јан Хоет 189 1000 603 456
документа X 1997 Кетрин Дејвид 120 700 628 776
документа 11 2002 Оквуи Енвезор 118 450 650 924
документа 12 2007 Роџер-Мартин Буергел 109 преко 500 754 301
документа 13 2012 Каролин Христов-Бакаргијев 187 904 992
документа 14 2017 Адам Шимчик 160 1500 339 000 у Атини и 891 500 у Каселу
документа 15 2022 руангрупа (индонез.) 1500 око 1500? 738 000

документа архив

[уреди | уреди извор]
Документа 12
Документа 12
Документа 12

По идеји Арнолда Бодеа настао је 1961. године документа архив у оквиру ове изложбе и он се састоји од специјалне библиотеке савремене уметности и материјала из поља документа организације. Архив има и видеотеку са портретима уметника из 20. и 21. века као и развоја ликовне уметности последњих 30 година.

Литература и извори

[уреди | уреди извор]
  • Harald Kimpel: documenta, Mythos und Wirklichkeit. Köln. 1997. ISBN 978-3-7701-4182-1.
  • Harald Kimpel: documenta. Die Überschau. Fünf Jahrzehnte Weltkunstausstellung in Stichwörtern. Köln. 2002. ISBN 978-3-8321-5948-1.
  • Dirk Schwarze: Meilensteine: 50 Jahre documenta. Kunstwerke und Künstler (HNA Edition). Bostelmann & Siebenhaar Verlag, Berlin 192 S.. ISBN 978-3-936962-23-9. – August 2007 zweite, erweiterte Auflage. unter dem Titel Meilensteine: Die documenta 1 bis 12 – Kunstwerke und Künstler. Berlin: B&S Siebenhaar Verlag. 2005. ISBN 978-3-936962-55-0. 
  • Dirk Schwarze: Die Expansion der documenta-Kritik. Eine Ausstellung im Spiegel der Presse. Band 16 der Schriftenreihe zur Kunstkritik, Hrsg. Walter Vitt, Verlag Steinmeier, Nördlingen. 2006. ISBN 978-3-939777-05-2.
  • Michael Glasmeier, Karin Stengel (Hrsg.): 50 Jahre/Years documenta 1955–2005. 2 Bände: Diskrete Energien/archive in motion. Steidl, Göttingen. 2005. ISBN 978-3-86521-146-0.
  • Kulturamt der Stadt Kassel/documenta Archiv (Hrsg.)/CIS GmbH (Prod.); CD: Documenta 1–9 – Ein Focus auf vier Jahrzehnte Ausstellungsgeschichte/Profiling four decades of exhibition history – 1955–1992. CIS, Würzburg. 1997. ISBN 978-3-89322-934-5.
  • Ulrike Wollenhaupt-Schmidt: documenta 1955. Eine Ausstellung im Spannungsfeld der Auseinandersetzungen um die Kunst der Avantgarde 1945–1960. Frankfurt am Main/ Berlin/ Bern/ New York/ Paris/ Wien. 1994. ISBN 978-3-631-47242-2.
  • Marianne Heinz (Hrsg.): Arnold Bode (1900–1977) – Leben und Werk. Wolfratshausen. 2000. ISBN 978-3-932353-48-2.
  • Lothar Orzechowski, Stadtsparkasse Kassel (Hrsg.): Arnold Bode documenta Kassel – Essays. Kassel. 1986. ISBN 978-3-925272-10-3.
  • Alfred Nemeczek: Der Kasseler Weltmoment – 50 Jahre documenta: 1955 wurde die hessische Residenz erstmals einen Sommer lang zur Kunsthauptstadt Europas. In: DIE ZEIT. Nr. 28 vom 7. Juli 2005
  • Barbara Orth: Die Welt ist neu: Begegnungen mit der documenta 1–4. Verlag M. Faste, Kassel 2007.
  • Harald Kimpel (Hrsg.): documenta emotional. Erinnerungen an die Weltkunstausstellungen. Jonas Verlag, Marburg. 2011. ISBN 978-3-89445-462-3.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Документа Касел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Документа_Касел&oldid=27825295”