Доња Битиња
Доња Битиња | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Штрпце |
| Становништво | |
| — 2011. |  58 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 15′ 11″ С; 21° 02′ 35″ И / 42.2531° С; 21.0431° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 849 m |
.svg)  Доња Битиња Доња Битиња на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 73000 |
| Позивни број | +383 (0)290 |
| Регистарска ознака | 05 |
Доња Битиња (алб. Bitia e Poshtëme) је насеље у општини Штрпце на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Доња Битиња површине 652 ha. Први писани помен о Битињи је у отоманском попису из 1455. године. Село је тада имало 47 српских домаћинстава и два православна попа. У селу постоје две цркве:
- Црква Светог Теодора Тирона је подигнута одмах после обнмове Пећке патријаршије, 1557. године и данас се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[1], у склопу споменичке целине Цркве Сиринићке жупе.
- Црква Светог Димитрија је подигнута почетком друге половине 16. века.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Српски родови:
- Лазароћи (3 кућа, Митровдан), староседеоци.
- Крстићи (2 кућа, Митровдан), староседеоци.
- Јанићовићи (2 кућа, Митровдан), староседеоци.
- Ивановићи или Влајинићи (15 кућа, св. Никола). Кажу да потичу од неког Влаха, и то из Румуније, који је као сиромах залутао овамо, па се у овом селу оженио и заселио. Можда је то изведено по презимену њиховом, уврштени су у род непознате старине.
- Бошковићи (2 кућа, св. Никола), пресељени из Виче. Даља старина непозната.
- Стојковићи (2 кућа, Митровдан); пресељени од рода Костића у Врбештици. Даља старина непозната. При пресељењу су променили славу, јер су у Врбештици славили св. Николу.
- Симоновци (1 кућа, св. Тома). Досељени из Гусиња у Црној Гори око средине 18. века у Горњу Битињу, а одатле око 1820. године пресељен овде један од њихових предака као домазет. Имају рођаке у Горњу Битињу.
Албански род:
- Матош (11 кућа). Досељени из Северне Албаније, из фиса Сопа, најпре у скопски крај, па одатле у Елез Хан код Качаника, одакле су почетком 19. века прешли у ову жупу у село Коштањево, где су неки од њихових предака остали ту, а други се око 1830. године, преселили овде.
Демографија
[уреди | уреди извор]| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 416 | 476 | 525 | 642 | 669 | 741 | 383 |
 |
Етнички састав попис 2011.
[уреди | уреди извор]| Националност | број | % |
| Албанци | 252 | 65,80 |
| Срби[3] | 131 | 34,20 |
Према попису из 2011. године Албанци су у овом месту чинили 65,80% становништва, Срби 34,20%. Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Црква Св. Теодора Тирона — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ Подаци: „Насеља“ (др. А. Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић)
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
.jpg)
