Доњи Мујџићи
Доњи Мујџићи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Шипово |
Становништво | |
— 2013. | 169 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 14′ 29″ С; 17° 06′ 09″ И / 44.2414° С; 17.1025° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 050 |
Доњи Мујџићи (раније Медени дочић[1]) су насељено мјесто у општини Шипово, Република Српска, БиХ.
Географија
[уреди | уреди извор]Кроз насеље протиче ријека Јањ.[1] Смјештено је око 5 километара јужно од Шипова, на путу Стројице — Шипово.[1] Доњи Мујџићи се налазе на десној обали Јања, а Горњи на лијевој. Спаја их мост преко Јања у Доњим Мујџићима.[1] На ријеци се налазе воденица која потиче из 1965.[1] На стијени изнад насеље која се зове Соколина, налазе се остаци града.[1]
Култура
[уреди | уреди извор]У насељу се налази храм Српске православне цркве. Изградња храма је започета 16. јуна 2011, а темеље је 16. јула 2011. освештео епископ Хризостом Јевић[1] Храм је изграђен на локацији познатој као Црквина, на којој је постојала црква коју су срушили освајачи у 11. вијеку.[1] Налази се близу моста преко ријеке Јањ.[1] Приликом ископавања темеља за цркву 2011, пронађени су скелетни остаци за које се претпоставља да су припадали црквеном гробљу.[1] Жеља ранијих генерација становника је била да се црква на Црквишту обнови.[1] Одмах испод Црквишта се налази локација на ријеци Јањ позната као Мочило, за коју су везана два народна предања.[1] Према народном предању, у мочило су освајачи бацили црквено звоно, а „ако се икад црква на Црквини обнови, звоно ће само да исплива из мочила близу обале“.[1] Друго предање каже да се у мочилу утопила дјевојка Роса и два вола заједно са воловским колима.[1] Постоји и предање које каже да на стјени Соколина живи бијела вила.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]На почетку Другог свјетског рата становништво је отишло у збјег, да би по повратку у насеље били ухваћени и живи запаљени у штали.[1] Према свједочењу становништва, Други свјетски рат је прежијела по једна особа из сваке породице.[1]
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Доњи Мујџићи се налазе на двије путне трасе. Пут Мујџићи — Олићи — Пљева дуг је 5,2 километара.[2] Пут је финансирала Влада Републике Српске, а отворио га је председник Милорад Додик 30. јула 2011.[2] Овај пут се спаја са путем Стројице — Мујџићи — Шипово, који пролази долином Јања.
Становништво
[уреди | уреди извор]Становници се називају Мујџичани.[1]
Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 166 | 156 | 191 | 237 |
Хрвати | 2 | |||
Југословени | 1 | |||
остали и непознато | ||||
Укупно | 169 | 156 | 191 | 237 |
Демографија[3] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 237 | |
1971. | 191 | |
1981. | 156 | |
1991. | 169 |
Презимена
[уреди | уреди извор]- Тривунчић[1]
- Гајић[1]
- Шкалоња, славе Ђурђевдан (поријеклом су Субашићи (славе Ђурђевдан) из Гламоча)[1]
- Милић[1]
- Марић[1]
- Шобић[1]
- Бужан[1]
- Качар[1]
- Лујић[1]
- Глишић[1]
- Кеџа[1]
- Шејтан[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш „Огњишта: Мујџићи”. Радио-телевизија Републике Српске. 18. 3. 2012. Приступљено 19. 3. 2012.[мртва веза]
- ^ а б „Нови путеви дуг Српске народу Јањске висоравни”. Глас Српске. 31. 7. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.