Драгана Симић
 | Овом чланку је знатно допринела особа која вероватно има блиске везе са самом темом. |
 | Овај чланак вероватно садржи оригинално истраживање. |
| Драгана Симић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1986. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Драгана Симић Милићевић (Београд, 1986) српска је списатељица. Пише поезију, прозу и књиге за децу. Члан је Удружења књижевника Србије.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор] | Овом одељку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Први пут објављује причу са свега једанаест година у дечјем часопису. Након тога, објављује у средњошколском часопису ПБШ,[појаснити] књижевном часопису Словенско cлово, загребачком часопису Златно перо,[2] затим у Београдском балканском троуглу.
Са композитором Јованом Перичићем из Тивта написала је песму Љубав је сан 2009. која се изводила у поп варијанти и освојила четврто место на новопазарском фестивалу.
У организацији театра Мимарт 2010, у оквиру балетске представе посвећеној страдалим женама[појаснити] написала је песму о насилној смрти мајке балерине Ане Бастаћ.
У организацији Адлигата, 2019. године Симић је била координатор пројекта Милион књига за Србију.[3][тражи се бољи извор] Члан је управног одбора Удружења жртава насиља ХАЈР.[4], где је организовала два перформанса: један у склопу хуманитарне модне ревије Живот је писта једнака за све 2020. године, и други у мају 2022, на Тргу републике под надзивом Крв је црна у црвеној смрти.
Била је заменица уредника часописа за ангажовану књижевност Београдски балкански троугао 2019-2020. године.
Књиге
[уреди | уреди извор]Године 2017., издала је збирку песама New Age Progress са тематиком глобализације. Књига се може пронаћи у Народној библиотеци Србије, библиотеци „Лаза Костић” на Бановом брду, библиотеци „Симеон Пишчевић” у Шиду, библиотеци "Владислав Петковић Дис" у Чачку. Књига се може наћи у електронском издању, на сајту намењеном дигиталном издавању — issuu.[5]
Године 2020. издаје књигу Космички дијалози , збирку поезије написану у форми питања и одговора, кроз четири поглавља, кроз четири поетиком "обрађене" природне силе - гравитација, електромагнетна, јака и слаба сила; Пето поглавље посветила је петој до сада, непознатој природној сили. Обрађујући овакве теме,дотичући се сопственог и "квантног" ова књига се може формулисати у домену како сам аутор наводи, квантне поезије.
Исте године издаје књигу поезије Свебожји светови[6] и може се наћи у Народној библиотеци Србије, библиотеци у Барајеву "Јован Дучић" и његовом огранку у Вранићу "Бранко Ћопић", као и у библиотеци "Симеон Пишчевић" у Шиду.
Након три године (2023.) издаје први део трилогије Природа и деца, дидактичку књигу за децу млађег узраста која се састоји како из радног дела (Задаци, игра боја на тему и друго) тако и књижевног па и информативног дела на тему природе и екологије. Књига се може наћи у библиотекама у Шиду, Барајеву, Вранићу.
Поред тога, објављује песме у зборницима Мозаик Лирике,[7] Купидонова Стрела,[8] Будимо Људи, Хиландар силни Божји дар итд.
Хуманитарни рад
[уреди | уреди извор]Због трогодишње помоћи у раду задужбине , добија признање за изузетне заслуге у култури и спорту коју додељује Задужбина Здравка В. Гојковића.[9]
Од Удружења Хајр добија захвалницу за учешће у хуманитарним активностима и волонтирање како на терену, тако и у организацији самог удружења. У самом удружењу била је четири године и обављала послове везане за културу као што су : Формирање, писање и уређивање часописа Хајр[10] чији је главни уредник била до краја 2022.године;[11] Административни и други послови; Вођење канцеларије у Шиду; Рад на терену.
Организовала је више књижевних вечери за Удружење Хајр[12] под називом "Покушај да ходаш у мојим ципелама" како у Београду тако и у другим градовима(2019-2022).
Учествовала је у различитим трибинама на тему дигиталног, породичног, вршњачког и других типова насиља у савременом свету а за Удружење Хајр, на српском и другим језицима (2019-2022).
Била је главни је координатор за Србију UWMC-а (United World Movement for Children) друштва које се бави заштитом права детета и посебно, Афричког детета (2019).[тражи се извор]
Признања и награде
[уреди | уреди извор]Добитник је књижевног признања Крлежа и књижевне награде Достојевски за причу Херој или злочинац на конкурсу свесловенског књижевног друштва. Добија доста захвалница, и посебно два признања Задужбине Здравка В.Гојковића за постигнуте резултате из области културе и спорта.[тражи се извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Активни чланови” (PDF). Удружење књижевника Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2022. г.
- ^ Златно перо. Загреб. 13 (1). 2010. ISSN 1331-5803. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Милион књига за Србију (видео). РТС — Јутарњи програм. 21. 3. 2019. Корисна информација се налази на: 0:53 — преко YouTube.
- ^ „О нама”. Удружење жртава насиља ХАЈР. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г.
- ^ „New Age Progress by draganafruskagora - Issuu”. issuu.com (на језику: енглески). 2018-11-16. Приступљено 2024-12-11.
- ^ „Account Signin | Issuu”. issuu.com. Приступљено 2023-10-06.
- ^ „MOZAIK LIRIKE - SASA MICKOVIC by Saša Mićković - Issuu”. issuu.com (на језику: енглески). 2018-07-23. Приступљено 2024-12-11.
- ^ „Kupidonova strela - sabor pesnika by Saša Mićković - Issuu”. issuu.com (на језику: енглески). 2018-08-12. Приступљено 2024-12-11.
- ^ „Задужбина великог срца”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-10-06.
- ^ „Књижевно вече удружења „ХАЈР“ и Градске библиотеке”. Општина Лајковац (на језику: српски). 2021-11-03. Приступљено 2023-10-06.
- ^ Simić, Dragana (Access-date: 10/06/2023). „1-caopis-Hajr” (PDF). uznhajr.org. Архивирано из оригинала 13. 10. 2023. г. Приступљено 10/06/2023. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ „Protiv nasilja - Let lastavica - Blog.hr”. blog.dnevnik.hr. Приступљено 2023-10-06.
