Драган Момчиловић
Драган Момчиловић | |
---|---|
![]() Драган Момчиловић на отварању самосталне изложбе, у галерији „Србија“, Ниш, 2013. | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. новембар 1952. |
Место рођења | Црна Трава, СФР Југославија |
Драган Момчиловић (Црна Трава, 22. новембар 1952) је српски ликовни уметник који живи и ствара у Нишу последњих четрдесет година (1973–2013). Ликовни развој Драгана Момчиловића кретао се од фигуративне фазе и лирске апстракције преко предметне форме у којој је материјализовао и понеке сегменте са својих слика. Сопствени ликовни стил Момчиловић је допунио маштовитом уметничком визијом и прилагодио језику симбола, који пријатно изненађују тачношћу исцртаних појединости. Композиција на Момчиловић сликама је веома једноставна, често симетрична, а монументалност слика не само да је евидентна великим форматом већ и текстуром која се на њима појављује.[1]
Члан је УЛУПУДС-а од 1977. и УЛУС-а од 1997. године. До сада је излагао на више колективник и самосталних изложби у земљи и иностранству.[2]
Поред ликовне уметности Драган Момчиловић годинама се бавио и опремом књиге, графичко-индустријским обликовањем, организовањем рада Ликовне колоније „Classic“ под покровитељством Дуванске индустрије Ниш, чији је и оснивач.[3]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Драган Момчиловић је рођен 22. новембра 1952. у Црној Трави, као друго дете мајке Славке, домаћице и оца Ђоке, зидара, учесника НОР-а. Прве година детињства провео је у Црној Трави, све до пресељења породице Момчиловић у малу моравску варош Ћићевац. По завршетку осмогодишње школовање у Ћићевцу, даље школовање наставио је (1967) у Ниш, у тада већ афирмисаној, петогодишњој Уметничкој школи „Ђорђе Крстић“.[4]
После завршетка средње Уметничке школе у Нишу (1972), на предлог и препоруку професора цртања и примењене графике Драгана Крстића, почео је са радом у тек формираној Издавачкој установи „Градина“ Ниш, на месту техничког уредника. У Издавачкој кући „Градина“ Момчиловић је радио од 1972. до 1993. године, и у њој створио знаковну и симболичку препознатљивост у преко 1.000 наслова које је ликовно опремио.[4]
Од 1976. до 1977. године Момчиловић је у више наврата боравио на студијским путовањима у Фиренци, Риму, Ници, а од 1979. до 2004. године у Румунији, СССР, Пољској, Чехословачкој, Мађарској, Француској, Енглеској и САД.[4]
Педагошку академију „Климент охридски“ у Скопљу, након положеног пријемног испита уписао је 1978. године.
Године 1993. из Издавачке установе „Градина“ Ниш Драган Момчиловић прелази у службу маркетинка, Фабрике дувана Ниш. На његову иницијативу ова фабрика формирала је сопствену Ликовну колонију „Classic“, која је са радом први пут почела у октобру месецу 1994. године на Златару.[4]
По преузимању Фабрике дувана Ниш (2003) од стране компаније „Филип Морис“, Момчиловић је постављен за дизајн менаџера. Ову фирму напустио је 2005. године када се потпуно посвећује сликарству.
Члан УЛУПУДС-а постао је 1977. године, а члан УЛУС-а 1997. године. Живи и ствара у Нишу са статусом Слободног уметника.[4]
Ликовно стваралаштво
[уреди | уреди извор]Ликовни језик Драгана Момчиловића је убедљив и складан. Композицију слике гради на јаким, звучним бојама, чија се колористичка скала заснива се на плавој, сивој, црвеној, зеленој, баш онаквој какву видимо на почетку рађања новог дана. Само њему својственом маштовитом визијом, коју манифестује кроз тачно исцртане појединости Момчиловић цртеж своди и прилагођава језику симбола, који су често слични симболима на искреним дечјим сликама.
„ | У Момчиловићевом сликарству највећа је тајна - оно што је видљиво. У томе и само у томе, то сликарство се се подудара са са стварношћу. Оно истину те стварности не мистификује, већ је лишава њене највеће „мане“ досадне сличности са собом самом.[5] | ” |
Драган Момчиловић се у свом сликарком изразу није везао ни за један правац. Он ствара поштено и изнад свега искрено. Ослањајући се не тако често на постмодернистичка уметничка стремљења, он се истовремено креће у различитим смеровима - правцима, не дозвољавајући при томе да ниједан од њих у његовом стваралаштву добије предност. Држећи се ових принципа Драган Момчиловић је све формалне, ликовне, естетске и сазнајне доктрине ујединио на својим сликама, дајући при томе важнопст да боја и светлост на платну исијава пуним сјајем. Чинећи то често свесно или несвесно, Драган Момчиловић на својим сликама ствара један свет који је другојачији од нашег, тих далек и усамљен, који сличи свим аутентничним уметничким световима.
Поред ликовне уметности Драган Момчиловић већи део живота бавио се и опремом књиге (1972—1993) у Издавачкој установи „Градина“ Ниш[6] и графичко-индустријским обликовањем (1994—2005) у Фабрици дувана Ниш (касније „Филип Морис“).[3] У опремању књига Момчиловић је остварио висок ниво, знаковне и симболичке препознатљивости у преко 1.000 наслова које је ликовно опремио.[4]
Ликовне колоније[7]
[уреди | уреди извор]Година | Место одржавања колоније |
---|---|
1994. | |
1995. |
|
1996. |
|
1997. |
|
2000. | |
2001. |
|
2002. |
|
2003. |
|
2004. |
|
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Графичко индустријско обликовање[8]
- 1982. Диплома за постигнут висок квалитет у области графичког дизајна УЛУПУДС-Ниш
- 1987. Диплома за постигнут висок квалитет у области графичког дизајна УЛУПУДС-Ниш
- 1987. Златна медаља „СКОМЕСА ‘87“, Међународни сајам дувана, за амбалажу цигарета „KING“, Скопље
- 1987. Златна медаља „СКОМЕСА ‘87“, Међународни сајам дувана, за амбалажу цигарета „QUEEN“, Скопље.
- 1990. Диплома за постигнут висок квалитет у области графичког дизајна УЛУПУДС-Ниш
- 1991. Плакета за постигнут висок уметнички домет-дизајн паковања за цигарете Међународни сајам дувана, за амбалажу цигарета „Classic-light“, на 32. октобарском салону, Београд

Опрема књиге[8]
- 1980. Награда „Љубиша Јоцић“ за књигу „Тодор“ са С. Стевановићем, Београд
- 1988. Похвала за опрему књиге „Аутори и ауторско право“, Међународни сајам књига, Београд
- 1989. Похвала за опрему књиге Бранко Миљковић: „Порекло наде“ и „Смрт Орфеја“, Међународни сајам књига, Београд
- 1990. Трећа награда за опрему књиге Изет Сарајлић: „Изабрана дела“ 1-2, Међународни сајам књига, Београд
- 1991. Прва награда за опрему књиге Добривоје Јевтић: „У атељеу код Велизара Крстића“, лепа књижевност, Међународни сајам књига, Београд
Ликовна уметност[8]
- 1992. Прва похвала за мапу графика, један примерак, Коља Мићевић, „Почитељски епитаф“, Међународни сајам књига, Београд
- 1993. Прва награда за мапу графика, четрдесет примерак, Коља Мићевић, „Почитељски епитаф“, Међународни сајам књига, Београд
- 1993. Награда града Ниша за мапу графика, „Почитељски епитаф“
- 1994. Специјално признање, на Сајму књига у Београду, за библиографско издање књиге „Кракте песме“, Бранко Миљковић, уникат.
- 1997. Годишња награда УЛУПУДС-а Београд за сликарство
- 1998. Плакета за постигнути висок уметнички домет на 43. међународном сајаму књига, Београд, мапа графика Бранко Миљковић, „Седам мртвих песника“ (1956) УЛУПУДС, Београд
- 1998. Повеља „Отисак“ на 35. међународном сајаму књига и графике Ниш ’98, за мапу графика Бранко Миљковић „Седам мртвих песника“ (1956) Ниш
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]Година | У земљи | Година | У иностранству |
---|---|---|---|
|
|||
| |||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
Групне изложбе и сајмови
[уреди | уреди извор]Година | Изложбе слика, цртежа графика | Година | Сајмови |
---|---|---|---|
1973. |
| ||
1974. |
| ||
1975. |
|
1975. |
|
1976. |
|
1976. |
|
1977. |
|
1977. |
Београд, Међународни сајам књига |
1978. |
|
1978. |
|
1979. |
| ||
1980. |
|
1980. |
|
1981. |
|
1981. |
|
1982. |
| ||
1983. |
|
1983. |
|
1984. |
| ||
1985. |
|
1985. |
|
1986. |
| ||
1987. |
|
1987. |
|
1988. |
|
1988. |
|
1989. |
|
1989. |
|
1990. |
|
1990. |
|
1991. |
|
1991. |
|
1992. |
|
1992. |
|
1993. |
|
1993. | |
1994. |
|
||
1995. |
|
1995. | |
1996. |
|
||
1997. |
|
||
1998. |
|
||
1999. |
|
||
2000. |
|
||
2001. |
|
||
2002. |
|
||
2003. |
| ||
2004. |
|
||
2010. |
|
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Миша Ракоција, Обзорја Д. Момчиловића, Ниш, (1996)
- ^ Добривоје Јевтић, Предговор за каталог Слике и објекти Драгана Ђ Момчиловића, Ћићевац (2008)
- ^ а б Dragan Đ Momčilović, Slike objekti crteži 40 godina umetničkog rada 1973-2013, GSLU Niš, Grafika Galeb Niš, (2013), pp. 1–95
- ^ а б в г д ђ Dragan Đ Momčilović, Biografija u: Slike objekti crteži 40 godina umetničkog rada 1973-2013, GSLU Niš, Grafika Galeb Niš, (2013), pp. 77–79
- ^ Ђорђе Кадијевић, Адађо боја и материја 1996-2001 У: Драган Момчиловић, слике објекти цртежи, стр 55-60
- ^ Библиофилска издања Драгана Момчиловића, један вид издавачке делатности у периоду 1980-1985. У: Историја Ниша Трећи том, Градина и Просвета Ниш, 1958 стр 457-458
- ^ Dragan Đ Momčilović, Izbor iz bibliografije u: Slike objekti crteži 40 godina umetničkog rada 1973-2013, GSLU Niš, Grafika Galeb Niš, (2013) pp. 92
- ^ а б в Dragan Đ Momčilović, Nagrade i priznanja, U:Slike objekti crteži 40 godina umetničkog rada 1973-2013, GSLU Niš, Grafika Galeb Niš, (2013), pp. 86–87
Литература
[уреди | уреди извор]- Тимошенко Милосављевић, Млади сликари без праве прилике, Народне новине Ниш, 4. јун 1976.
- Саша Хаџи Танчић, На истом стваралачком путу, Народне новине Ниш, 11. мај 1976.
- Саша Хаџи Танчић, Предгоовор за каталог, Портрети културних стваралаца Д. Момчиловића, Ниш (1978)
- Добривоје Јевтић, Предгоовор за каталог, Графички дизајн Д. Момчиловића, Ниш (1978)
- Војислав Девић: Графички дизајн Д. Момчиловића, Народне новине Ниш, 7. октобар 1978.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација Галерије савремене ликовне уметности Ниш Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. октобар 2013)
- Галеријски часопис, Галерије савремене ликовне уметности Ниш Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. септембар 2013)