Пређи на садржај

Драгослав Дедовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгослав Дедовић
Драгослав Дедовић
Лични подаци
Датум рођења1963.
Место рођењаЗемун, ФНР Југославија

Драгослав Дедовић (Земун, 1963) српски је песник, преводилац, новинар и уредник.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Иако је рођен у Земуну, одрастао је у Босни и Херцеговини, где је након студија журналистике у Сарајеву радио као новинар за различите медије и похађао постдипломске студије социологије културе у Београду. Од 1990. до 1992. године био је уредник у једној тузланској издавачкој кући.

Напустио је бившу Југославију након почетка рата у Босни и Херцеговини и 1992. године се настанио у Немачкој. Као стипендиста Фондације Хајнрих Бел 1999. године одбранио је магистарску тезу на интердисциплинарним Европским студијама у Ахену. Од 1999. до 2006. радио је као новинар радија Дојче веле у Келну и Бону. Од 2006. до краја 2008. године боравио је у Београду као директор Регионалне канцеларије за Југоисточну Европу Фондације Хајнрих Бел. Од 2009. поново је у Немачкој, прво у Берлину а потом у Келну, где до 2012. ради као референт за западни Балкан у Форуму Цивилне мировне службе. До 2018. је главни уредник Програма на српском медијске куће Дојче веле, а потом преузима место дописника из Београда. Политичке анализе, есеје и литерарне текстове објављује и на немачком, преводи са немачког и на немачки. Члан је Српског књижевног друштва.[1]

Добитник је низа признања, међу којима су Годишња награда за најбољу књигу Друштва писаца БиХ (2005), „Печат вароши сремскокарловачке” (2012), те Награда "Бранко Миљковић" (2024).

Објављена дела

[уреди | уреди извор]
  • Изађимо у поље, Сарајево 1988.
  • Циркус Европа, Тузла 1990.
  • Von edlen Mördern und gedungenen Humanisten ( О племенитим убицама и најмљеним хуманистима ), 44 Gedichte/pjesme & 1 Essay/esej. Klagenfurt/Celovec 1997. Двојезично.
  • Kawasaki za Wukmana Dedowitscha, Сарајево 2001 ( преведено на немачки , Клагенфурт 2001).
  • Cafe Sumatra, Сарајево 2005.
  • Динарски Буда, Београд 2008.
  • За клавир и диџериду, изабране и нове песме, Београд 2010.
  • Gloria mundi, сабране римоване песме, Бранково коло Сремски Карловци 2013.
  • Усијанје, Нови Сад, 2013.
  • Унутрашњу исток, Сарајево, 2015.
  • Земља под абажуром, изабране и нове песме, Сарајево, 2021.
  • Фјодоров џез, Краљево, 2023.

Приредио

[уреди | уреди извор]
  • Евакуација, Избор сувремене бх приче, Сплит 1999.
  • Das Kind. Die Frau. Der Soldat. Die Stadt Избор савремене бх Приче, Клагенфурт 1999.
  • Под притиском, Панорама савремене приче из БиХ. Београд 2008.
  • Ноје рундшау - Србија, тематски број часописа, заједно са Изабелом Купски, Франкфурт 2010.
  • Улазница / Eintrittskarte - Србија, панорама поезије 21.века, двојезично, Клагенфурт 2011.
  • Ostwärts, westwärts, избор поезије Снежане Минић, двојезично, Клагенфурт 2012
  • Burn, baby, burn, избор поезије Звонка Крановића, двојезично, Клагенфурт 2013.
  • Schamanin, избор поезије Данице Вукићевић, двојезично, Клагенфурт 2014.
  • Der tägliche Weltuntergang, избор поезије Стевана Тонтића, двојезично, Клагенфурт 2015.

Приредио и превео

[уреди | уреди извор]

са немачког

[уреди | уреди извор]
  • Цена помирења /Der Preis der Versöhnung. Два есеја Хајнриха Бела. Двојезично, Београд 2007.
  • Ја сам анђео очајања, избор из лирике Хајнера Милера, Београд 2010.
  • Голубје срце, роман Мелинде Нађ Абоњи, Београд, 2012.
  • Уочи светковине,роман Саше Станишића, Сарајево, 2015.
  • Трешњевина и стара осјећања, роман, Марица Бодрожић, Сарајево 2017.
  • Добри дани, роман Марка Динића, Сарајево 2020.
  • Војник корњача, Роман, Мелинде Нађ Абоњи, Нови Сад 2020
  • Прича о Харију Гелбу, песме, Јерг Фаузер, Београд 2021.
  • Поријекло, роман Саше Станишића, Сарајево, 2022.
  • Путница на једној нози, роман, Херта Милер, Сарајево, 2022.
  • Сабрано ћутање доктора Муркеа, сатиричне приче Хајнриха Бела, Кикинда, 2022.
  • Рђа, кратке приче, Ги Хелмингер, Кикинда 2022.

на немачки

[уреди | уреди извор]
  • Seelenf änger, lautlos, lärmend. Проза Јована Николића, Клагенфурт 2011.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Данас/Интервју
  • На пола пута/ Биографија
  • Приручник/Драгослав Дедовић