Драгољуб Бакић
| Драгољуб Бакић | |
|---|---|
 Драгољуб Бакић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1939. |
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 13. фебруар 2023. (83/84 год.) |
| Место смрти | Србија |
| Држављанство | Србија |
| Образовање | Архитектонски факултет |
| Занимање | архитекта |
| Породица | |
| Супружник | Љиљана Бакић |
| Уметнички рад | |
| Награде | Четири награде Салона архитектуре |
Драгољуб Бакић (Крагујевац, 1939 — 13. фебруар 2023) био је српски и југословенски архитекта.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Бакић је дипломирао Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1962. године.
Од 1963-2001. запослен у Енергопројекту као архитекта, у бироу Архитектура – Урбанизам, односно Атељеу 5 који је основао са супругом Љиљаном Бакић, са којом је најчешће радио у коауторству. Током 1970. године боравио је у студију Алвара Алта као стипендиста Енергопројекта.[2]
Аутор је бројних објеката и урбанистичких целина у Србији / Југославији, Кувајту, Замбији, Ираку, Зимбабвеу, Јужноафричкој Републици, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Бугарској, Данској, Швајцарској, Пољској, Грчкој, Малезији, Венецуели и Јапану.
Добитник је награде Салона архитектуре за 1974, 1976, 1978. и 1991. годину и добитник Велике награде Савеза архитеката Србије 1994. године и Награде „Ранко Радовић“ (2013).[3][4]
Бакић је био друштвено активан и у јавности се негативно критички изјашњавао о инвеститорском урбанизму у граду Београду и пројекту Београд на води.[5]
Пројекти
[уреди | уреди извор]Најзначајнији објекти и целине: Управна зграда ТЕ Обреновац, са Миланом Никитовићем, (1967—1968); Мина Абдулах бедуинско насеље у Кувајту, са Милицом Штерић и Златомиром Јовановићем (1972—1974); Универзална спортска дворана Пионир 1, са Љиљаном Бакић (1972—1973); Стамбени солитер “Y” у Крагујевцу (1973—1974); Стамбено насеље Нова Галеника, са Љиљаном Бакић (1975—1976); Стамбено насеље Вишњичка Бања, са Љиљаном Бакић (1978—1988); Конгресни центар у Харареу, са Љиљаном Бакић (1981—1982) и многи други.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Преминуо архитекта Драгољуб Бакић”. РТС. 13. 2. 2023. Приступљено 13. 2. 2023.
- ^ „Преминуо архитекта Драгољуб Бакић”. Politika Online. Приступљено 13. 2. 2023.
- ^ Архива модернизма - Драгољуб Бакић Приступљено 30. 4. 2019.
- ^ „Magija arhitekture B&B: Ljiljana i Dragoljub Bakić”. Gradnja (на језику: српски). 2023-02-17. Приступљено 2023-02-18.
- ^ „Preminuo arhitekta Dragoljub Bakić”. Gradnja (на језику: српски). 2023-02-13. Приступљено 2023-02-15.
