Драгутин Кузмић
| Драгутин Кузмић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. јул 1886. |
| Место рођења | Крижевци,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 21. јануар 1958. (71 год.) |
| Образовање | Пешадијска кадетска школа |
| Војна каријера | |
| Служба | Аустроугарска Краљевина Југославија Независна Држава Хрватска Влада Краљевине Југославије у егзилу |
| Војска | Аустроугарска војска Југословенска војска Хрватско домобранство Југословенска војска у Отаџбини |
| Род | пешадија |
| Чин |   Пешадијски бригадни генерал |
| Учешће у ратовима | Први светски рат Други светски рат |
Драгутин Кузмић (Крижевци, 13. јул 1886 — 21. јануар 1958) је био аустроугарски и југословенски официр, пешадијски бригадни генерал Југословенске војске, припадник Хрватског домобранства и затим командант свих домобрана који су прешли у редове Југословенске војске у Отаџбини.
Биографија
[уреди | уреди извор]Први светски рат
[уреди | уреди извор]Рођен је у Крижевцима 1886. године у хрватској породици. По завршеној кадетској школи, борио се у Првом светском рату као аустроугарски војник на Италијанском фронту. Након капитулације Аустроугарске, прешао је у оружане снаге Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Други светски рат
[уреди | уреди извор]Генерал Кузмић је Априлски рат 1941. године дочекао на месту помоћника команданта Шумадијске дивизијске области са седиштем у Крагујевцу. Из заробљеништва је одмах пуштен као Хрват, након чега бива мобилисан у Хрватско домобранство (НДХ) и распоређен у Сарајево. Убрзо је ступио у контакт са истакнутим командантима Југословенске војске у Отаџбини и отпочео сарадњу.
По наређењу генерала Михаиловића, генерал Кузмић је октобра 1944. године упућен на Требаву.[1] По доласку у Врховну команду, одређен је за команданта свих домобранских јединица које пређу у редове Југословенске војске у Отаџбини. Његов син Томислав Кузмић је рат провео као припадник Треће крагујевачке бригаде Југословенске војске у Отаџбини, под командом команданта Шумадијске групе корпуса потпуковника Душана Дује Смиљанића. На подручју Босне и Херцеговине, генерал Кузмић је организовао прелазак домобрана.
Смрт
[уреди | уреди извор]Српски биографски речник у издању Матице српске, наводи да је генерал Кузмић умро 21. јануара 1958. године.[2] С друге стране, историограф и публициста Милослав Самарџић, који се деценијама бави проучавањем историје Југословенске војске у Отаџбини, тврди да је Кузмић пред крај рата заробљен и осуђен од нових комунистичких власти, након чега му се губи сваки траг.[1]
Породица
[уреди | уреди извор]Оженио се Будимком Јанковић из Књажевца 1920. године, кћерком трговца Љубе Јанковића, док се тамо налазио на служби. У браку су имали троје деце: Томислава, Злату и Лепосаву.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Самарџић, Милослав. „Дражини генерали”. Српска народна одбрана. Архивирано из оригинала 11. 07. 2021. г. Приступљено 11. 07. 2021.
- ^ Српски биографски речник (PDF). 5. Нови Сад. стр. 40.
