Пређи на садржај

Драгутин Чолић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгутин Чолић
Лични подаци
Пуно имеДрагутин Чолић
Датум рођења(1907-01-26)26. јануар 1907. (118 год.)
Место рођењаПожега, Краљевина Србија
Датум смрти1987.
Место смртиБеоград, СФРЈ
Композиторски рад
Период1930.—1981.
Утицаји одАлојз Хаба
Арнолд Шенберг
Најважнија дела
Прелудијум, Фуга, Постлудијум
Simfonia In Sol
Круг нежности

Драгутин Чолић (Пожега, 26. јануар 1907 — Београд, 1987) српски је композитор, публициста и педагог.[1] На музичку сцену ступио је тридестих година 20. века, као композитор „Прашке групе“,[2] ученик Алојза Хабе и следбеник његовог радикалног модернизма.[3]

Као предавач, радио је готово четири деценије на Музичкој академији. Као публициста и критичар сарађивао је са музичким часописима и дневним листовима. У међуратном периоду постао је члан Комунистичке партије и учествује у оснивању и раду листа Комунист.[4] Од 1945 до 1946. године је радио као хоровођа у Куд Абрашевић.[1] Од 1949. био је члан стручног савета ансамбла „Коло“[5] Учествовао је у раду Удружења композитора Србије од његовог оснивања, уредио је и издао први каталог чланова удружења.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Програм предавања Драгутина Чолића у Задужбини Илије М. Коларца, 25. децембра 1933. године.

Рођен је 1907. године у Пожеги код Ужица. Основна музичка знања стекао је у Музичкој школи у Београду. После тога био је на школовању у Прагу (1929.—1932.), у класи Јарослава Крижичке, Карла Болеслава Јирака и Алјоза Хабе, на Државном конзерваторијуму, као и у класи Јозефа Сука у Мајсторској школи. Током студија сматран је за најприврженијег следбеника аустријског композитора Арнолда Шенберга. По повратку са студија у Београд посветио се музичкој критици и почео да предаје теоријске предмете у Музичкој школи „Станковић“. Од 1937. године радио је у Средњој музичкој школи Музичке академије. Од 1940. до 1977. био је професор Музичке академије.

Сарађивао је са часописима: Музички гласник (1932), Звук (1932—1933), Правда (1933—1935), Српски књижевни гласник (1937), Славенска музика (1939—1940), Живот и рад (1938), Време (1939), а после Другог светског рата и са дневним листом Борба.

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Теме са варијацијама за клавир (1930)
  • Први гудачки квартет (1932)
  • Три народне песме за мешовити хор (1939)
  • Десет партизанских песама за мешовити хор (1944)
  • Патролџије (1948) кантанте
  • Десет санџачких народних песама за глас и оркестар (1949)
  • Круг нежности циклус од пет песама за бас и оркестар, настала као инспирација поезија Стевана Раичковића (1964)[6]
  • Камена успаванка циклус за мецосопран и клавир настао као инспирација поезија Стевана Раичковића (1965)
  • Трећи гудачки квартет (1973)
  • Дувачки квинтет (1977)

Симфонијске поеме

[уреди | уреди извор]
  • Ускршња звона (1947)
  • Николетина Бурсаћ (1959)
  • Simfonia In Sol (1968)
  • Симфонија за гудаче и удараљке (1978)
  • Прелудијум, Фуга, Постлудијум триптих додекафонски циклус[3] (1961)

Концерти

[уреди | уреди извор]
  • Кончертино за четвртстепени клавир и гудачки сектет (1932)
  • Концерт за виолончело и оркестар (1981)

Музика за филм

[уреди | уреди извор]
  • Пионир и девојка кратки филм (1949)[7]
  • Њена лутка црвенкапа документарни филм(1951)[7]
  • Циганка (1953) филм[7]
  • Земља устанка документарни филм(1954)[7]

Музика за позориште

[уреди | уреди извор]
  • У цара Тројана козје уши (1957)
  • Други гудачки квартет (1959)

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Scindeks: „„Композитор, публициста и педагог Драгутин Чолић (1907-1987) поводом 100-годишњице рођења“” (PDF). Приступљено 24. 3. 2013. , Соња Цветковић, Нови звук - интернационални часопис за музику бр. 29, стр. 23-35, 29. 1. 2007
  2. ^ Часопис Музикологија бр. 6: „„Етапе модернизма у српској музици“”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2013. г. Приступљено 24. 3. 2013. , Мелита Милин (2006), UDC 78.037(497.11)
  3. ^ а б РТС: „„Емисија Аутограм петком је посвећена домаћем музичком стваралаштву“”. Приступљено 24. 3. 2013. , Зорица Премате, Радио Београд 2, 10. 6. 2011
  4. ^ Знаци: „„Београд у рату и револуцији 1941—1945“” (PDF). Приступљено 24. 3. 2013. , Београд 1984, монографија
  5. ^ Ансамбл Коло: „Општи истријат”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2013. г. Приступљено 24. 3. 2013. 
  6. ^ РТС: „„Вокална лирика“”. Приступљено 25. 3. 2013. , Ивана Неимаревић, 11. 9. 2012
  7. ^ а б в г Драгутин Чолић на веб-сајту IMDb (језик: енглески) 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгутин_Чолић&oldid=29039175”